Nakon duže vreme u Leskovac se pojavio novi umetnik. On je uspeo što nijedan poznati slikar nije – da vi se pri posmatranju njegovog dela st’mni pred oči. Samim tim, njegov uticaj je neosporan u novi umetnički pravac koji se razvija u Leskovac – renesansno šaranje po duvari.
Akt ovog mladog vola postao je inspiracija na sve budale sa 300 dinara u džep da otidnev u farbare i ulažev u svoju umetnos’ u nadi da će se jednog dana i oni potpišev pored njega.

Lično i personalno ne mog’ vi opišem kol’ko sam srećan kad mu vidim ovaj slovca. Preseče me stomak sv’ki put kad pro’em. U ti momenti žalim što nisam prisutan s neku krivu tojagu kad se stvaraju ovako velika dela leskovačke umetnosti.

Mislim da bi ovoj sirovini trebalo odati počast. Zbog toga apelujem na gracke vlasti da mu, ako nisu izeli sve pare iz budžet, u sred grad podignev jednu bistu od bakar koju će kučiki moći da zamočujev, golubi da zasirav, a lopovi iz mahalu ukradev i pretopiv.

Roditelji, ukoliko vidite da i vaše dete iskazuje ovej ambicije, vrlo je važno da mu pomognete u pravilnom razvitku njigove individue i preventivno ga išljiskate.

Analiza dela

Čim zavrnemo poza krivinu odma’ je uočljiva poruka koju autor ‘oće da nam prenese, a to je da zna da piše. Gledajući s desna na levo vidimo da on na početak tura znak pitanja kojim se pita “Zašto sam ja tol’ki konj?”. Pošto nema odgovor on nastavlja da šara dalje.

Kroz kompoziciju dela nazire se nedostatak tatkovog tepanja, a struktura linije i odabir boja karakterističan je za post-ratarski period.
Odsustvo nijanse “prošlogodišnja zelena” ne treba da ve čudi, jer je autor ostavio jedno kantiče da ima za kultivator da prefarba. Počela ga ‘vata korozija.

Iako plava boja umirujuće deluje na ljudi, ovaj majmun je zbog svoj očigledni talenat uspeo da mi s nju iskida živci.
Strelica turena na dno slike suptilno pokazuje na oluk, što nam govori da je naš autor mnogo u njega udarao z glavu dok je bija malečak, pa zato i ne čudi odakle ovaj inteligencija.

Mnogi će na osnovu asimetričnosti dela zaključiti da je ovde reč od jedno obično govedo. Al’ niste u pravu. Koe be nismo u pravu? – pitate se. Samo istrenirano oko mož’ da primeti prisustvo crne boje iznad ove škrabotine koja naglašava da se bicman vr’ćao dvaput i to nam indirektno ukazuje na to da je autor gori i od stoku. Jer k’o što je u narod poznato, na stoku je jednom dovoljno da kažeš “Nemoj!”. Da l’ mu je prvi put inspiraciju preseklo toj što nije imao više farbu il’ što ga je neki ošinuja po til, ostaće nerazjašnjeno.

Poruka za umetnika

Prijatelju, ti možda nisi ni svestan, al’ tvoje sranje ima uticaj na široke narodne mase.

Prvo, video sam ljudi počeli se krstiv kad prođev i kad vidiv koe je urađeno. Vidiš li be koe si postao? Pa oni se pored crkvu tol’ko ne krstiv što je prekoput.

Takođe, mnogi me srićav i pitav kršten li si. Izgleda kumovi oćev da ti budev svi sad po grad. Al’ pazi s kol’ko nji se kumiš, treba gi nosiš tortu na Uskrs.

Ja mislim da takav umetnik ne treba da žmije u Leskovac. Za tebe je vreme da posetiš umetnički centri u svecki gradovi jer ovde golemi umetnici bez gram mozak nisu nikad bili s’vaćeni, a tamo ima šanse da te neki zgazi kad te vidi da stvaraš. Međutim, ako odlučiš da ostaneš, treba jednu galeriju da ti sagradiv. I na nju da se potpišeš.

Mislim da sve ovo što je napisano ovde govori da ti nesi običan čovek. Ti si viša rasa. Simentalska se valjda zvaše. Al’ nemoj mi veruješ, jedinicu sam iz govedarstvo imao.

Van Gog je čovek uvo iseko, al’ pošto se jasno vidi da si ti pogolem umetnik od njega, najbolje da se utepaš. Il’ ruku barem da iskršiš.
Neka vajda i od tebe da ima.

Izvor: Koe Ima Po Grad