Uskoro teže do bolovanja, isplatljiviji godišnji odmor

Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o radu, zaposleni u Srbiji mogli bi dobiti otkaz ako se utvrdi da su lažirali bolovanje. Prema predlogu izmena koje je predložila Privredna komora Srbije (PKS), sa sankcijama bi mogao da bude suočen i lekar koji je bez pokrića radniku otvorio bolovanje.

„Nije loše imati kontrolu nad tim, da se to malo pooštri“, ovako najavu donošenja novog Zakona o radu, u kojem bi mogle biti dopunjene odredbe koje se tiču prava na bolovanje, komentariše Beograđanin Ivica Durać, koji je već decenijama zaposlen u jednom javnom preduzeću.

Dok pojedini sindikati negoduju i naglašavaju da je postojeći zakon dovoljno precizan kada je reč o ovom segmentu, u Uniji poslodavaca Srbije (UPS) kažu da su izmene neophodne, ali da se moraju pažljivo dogovoriti sa svim zainteresovanim stranama.

Šta predlaže Privredna komora?

Kako kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, donošenje novog Zakona o radu planirano je do kraja 2021. godine. Taj akt bi, dodaju u resornom ministarstvu, trebalo da bude u potpunosti usklađen s međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije (EU).

„Zakon će se pripremati u saradnji sa socijalnim partnerima i zainteresovanim stranama, a u skladu sa propisima u oblasti javnih politika. Radna grupa za rad na Zakonu o radu nije formirana, a Ministarstvo za rad nije do sada razmatralo pojedine inicijative u vezi sa sadržinom ovog zakona, već obaveštavalo sve zainteresovane da se po pristupanju izradi ovog zakona iznesu svoje predloge i argumente za iste“, navodi Ministarstvo za rad u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Jedini konkretni predlog za sada je stigao iz Privredne komore Srbije, koja sugeriše da bi u novi zakon trebalo uneti da „ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su odsutni zbog privremene sprečenosti za rad veći od deset posto, poslodavac može da od nadležne zdravstvene ustanove zatraži izveštaj na osnovu kojeg bi se utvrdila osnovanost privremene sprečenosti za rad svakog zaposlenog“.

Privredna komora Srbije predložila je i da se pred Ministarstvom zdravlja pokrene postupak, ukoliko se utvrdi da je nadležni lekar bez osnova izdavao potvrde o bolovanju.

Godišnji odmor isplativiji od bolovanja

U priču o pravu na bolovanje trebalo bi uključiti još jedan aspekt, a to su ekonomski gubici radnika koji su zbog privremene sprečenosti za rad prinuđeni da odsustvuju s posla. Prema članu 115 Zakona o radu, radnik ima pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja do 30 dana, najmanje u visini 65 odsto prosečne plate u prethodnih godinu dana.

O tome svedoči Ivica Durać.

„Moje iskustvo u poslednjih nekoliko godina je takvo da ljudi ne idu na bolovanje, nego uzimaju slobodne dane i godišnji odmor, zbog toga što se mnogo oduzima od plate i ne isplati im se, pa se zato odlučuju na ove opcije“, kaže Durać.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

8 komentara

  • Samo tako ,došlo vreme da ne smeš da se razboliš i posle odlaze ljudi iz Srbije ,šta nam drugo preostaje.

    • Ma smeš da se razboliš ali ne smeš da zloupotrebiš to. Moja koleginica (radim kod privatnika inače) se isekla na poslu. Isekla je prst papirom, znači ništa alarmantno. Povreda na radu, dve nedelje bolovanja. A znam x slučajeva gde ljudi to rade da bi odmorili. Ja razumem koleginicu da je umorna ali nju boli uvo što ću ja morati i njen posao te dve nedelje da radim. Tako da meni lično ovakva izmena odgovara. Jer naši ljudi u inostranstvu rade i ćute a kod nas najčešće debelo zabušavaju.

  • Draga Maja, kod nas radnik nema apsolutno nikakva prava i malo je placen a pritom se eksploatise do besvesti. Nisam siguran da radis kod privatnika i da ti odgovara izmena ovog zakona.

    • Zašto lažeš da nema prava? Probaj da otvoriš firmu da zaposliš nekog pa onda pokušaj da ga otpustiš ako nisi zadovoljan. Probaj da sprečiš da radnici idu na bolovanje kad god im se prohte. Pogledaj statistike. Kako da platiš dobrog radnika kad ne možeš da se rešiš foliranta. Dobije bolovanje 2 nedelje jer je „pod stresom zbog premeštanja na drugu mašinu!!!!“..shvataš li da se držva uključujući i doktore finasira iz prihoda privatnog sektora, a privatni sektor je na kraju strpljenja! Da li shvataš da ako peivatnik odluči da zatvori fabriku zbog prevaranata dobri radnici neće moći da nadju drugi posao. Da li shvataš da naš zakon o rsdu neštiti radnika, radnik se radom sam štiti, već štiti neradnika. I oni su najzaštićeniji ovim soc komunističkim Zakonom o radu u državi kojoj trebaju radna mesta i veće plate. Da li znaš kad će ovde da dodje poslodavac koji pkaća 1000eur platu? Sa ovakvim zakonom nikad! Ovakav zakon mogu da progutaju samo firme motača kablova, jure i aptivi i slično, jer oni daju toliko male plate da mogu da plate i folirante i neradnike. Lekari daju bolovanja i šakom i kapom, bez mere, prava zabera protiv onih koji uplaćuju u budzet da ti isti lekari prime platu. Još niko nigde nije odbijen za bolovanje a preko 50% bolovanja je u najmanju ruku sumnjivo. U najbogatijim zemljama sa najvwćim platama i najvišom stopom zaposlenih sve je toliko jednostavno…primljen si i otpušten si..to je Zakon. A minimalna plata je 18 dolara na sat. Ovde kao i sve naopako. A produktivnost dno. Šikaniranje poslodavaca i to uglavnom onih koji poštuju sve zakonske norme od syrane najgorih je neverovatno. Sudska praksa-sramota. A ti sviraj kako su neradnici zaštićeni, jer jesu. A oni koji rade i trude se nisu! Jer plaćaju cenu tudjeg nerada.

    • Dragi doktore, posao za moju struku vise ne postoji u javnom sektoru, sve je privatno. Nakon studija radila sam cak tri posla u jednom trenutku istovremeno. Tako da znam sta znaci biti malo placen ali sam se iz tog izvukla i sad je jedan posao dovoljan. Meni kazem odgovara ova izmena na osnovu stanja u mojoj firmi gde ljudi debelo zabusavaju a bune se kad neko ko radi dobije unapredjenje. Radim u poprilicno normalnoj kompaniji za nase uslove.

  • Lekari moraju da shvate da nema mesta laznim bolovanjima jer seku granu na kojoj sede. Finansiraju se od novca koje stvara privatni sektor i nejasno je kako intelektualac, u ovom slucaju doktor, ne moze da razume da sto vise lazno postedjenih radnika, manje para za njih. Prosto.

  • Највише је боловања кад се жене врате са породиљског, јер не могу да схвате да су годину дана биле уз бебу,а сад дете порасло,па треба да се ради. Узимају боловања те на себе,те на дете,лажирају да има физикалних сметњи. Ја сам као приватник, морала да радим и док сам била трудна и након порођаја и водила бебу на посао. А тек ови што кад дође време за бербу којечега, они те имају висок притисак, главобоље… Као девиза „не можеш толико мало да ме платиш,колико могу мало да радим“.

vaš komentar