U galeriji Narodnog muzeja Leskovac večeras će biti otvorena izložba RTS-a „Nemanjići“, koja će posetioce vratiti u jedno zlatno doba Srbije, preko izloženih kostima vladara i njihovih supruga, pre svega blistavih haljina koje bi i danas bile moderne i poželjne za istančane ukuse, ali preskupe za džep prosečnog ljubitelja mode.

Posle Beograda i Republike Srpske, Leskovac je treći po redu grad u kome se izalažu „Nemanjići“

Na ulazu ćete se najpre sresti sa monaškom odorom svetog Save i Stefana Dečanskog, rađene po likovima sa odorom na freskama. Odora Stefana Prvovenčanog izložena je i u srcu galerije, a pored nje haljine vitke mu i lepe žene kraljice Jelene i još četiri njene haljine, i danas moderne po stilu, osim što se se razlikuju po blještavili i nakitu, od bisera, dragog i poludragog kamenja i srme.  Minđuše se i toj slavnoj i još neistraženoj državi Nemanjića nisu nosile na ušima, nego su visile sa kruna ili nešto što podseća na vence oko glava.

Tu pored tih haljina su i dva muška kostima od kojih je jedan nosio vlastelin reda današnjih gradonačelnika, takođe zanimljiv, ali daleko skromniji od vladarskih.

Sve odore i rekvizite radili su umetnici po svojim vizijima, osim par njih po replikama očuvanih originala, budući da je vrlo malo sačuvanih origanalnih predmeta iz vremena Nemaćnjića, kao što je, na primer, prva pravoslavna kruna Stefana Prvovenčanog u muzeju na Cetinju

„Izložba se satoji od tri osnovna elementa, od kostima, scenografije iz tog doba na fotografijama i od rekvizita. Samo su rekviziti rađeni po replikama u vidu oružja, mačeva, lukova i strela, i oni su veran prikaz, među kojima se može videti i replika braon mača Stefana Prvovenčanog, ratnički mač“, objašnjava autor izložbe Petar Đinović.

Izloženo je i pet kruna, dve katoličke i tri pravoslavne, a nije zaboravljena i odora vojnika kao i odora običnih građana i srednjeg stalaža.

Sve odore su troslojne

Odore i rekviziti su zapravo ono što su glumci nosiliu seriji o Namanjićima, a Đinović, koji je proučavao taj period kaže da je reč o veoma bogatom periodu i još nedovoljno istraženom. Tokom proučavanja stekao je i sliku o životu u tadašnjoj Srbiji.

„Ništa se od Nemanjića do danas u Srbiji nije promenilo, osim porodice koja je u to vreme bila na okupu, stabilna i činila jedan od stubova države. I tada kao danas Srbija, na geografskom i verskom raskršču, je meta velikih sila, a unutar nje su dominirale spletke. S druge strane, stekao sam utisak, upoređujući taj s današnjim periodom, da su Srbi veoma dobri ljudi i zato bog voli Srbe…“, priča autor izložbe „Nemanjići“, koji kaže da je izložba u Republiic Srbiji, „tamo gde žive pravi i visoki Srbi“, naišla na odličan prijem.