Vekovi usnuli pod snegom na Caričinom gradu, Radanskoj svetoj gori

Tišinu na arheološkom lokalitetu Justinijana Prima, u narodu poznatijem kao Caričin grad, remete danas jedva čujne ruže vetrova kroz koje promrzli sunčevi zraci s mukom prodiru i miluju snežnu površinu iznad usnulih vekova.

This slideshow requires JavaScript.

Ne čuje se žamor turista duž širokih ulica oivičenih ostacima zidina carskog grada, u kome se život odvijao samo 80 godina u 6. i 7. veku nove ere, jer je naglo zahladilo, pa njime šeta samo njegov čuvar Dragan Spasić.


Naučnici objašnjavaju kako su kamile stigle u Caričin grad


„Ovo je kratak predah za Radansku svetu goru“, kaže sa smeškom čovek dugačke brade i lica pocrnelog od sunca.

„Baš na ovom mestu sunce uvek greje pomešano s ružom vetrova. Znali su stari Rimljani da izaberu mesto za carski grad“, objašnjava svoje preplanulo lice čovek zbog čije ljubavi i odanosti ruševinama postaje i sam deo mnogih legendi o Caričinom gradu.


Caričin grad: Da li se ovde može naći uzrok nestanka antičke civilizacije?


Ime Caričinog grada sve češće menja „Radanaska sveta gora“ i ovo sveto ime došlo je upravo od turista, spontano, objašnjava Spasić, čuvar i neimenovani vodič.

To je, kaže, zbog toga što unutar bedema grad ima 9 hrišćanskih crkava, od kojih tri još nisu istražene, a na 80, odnosno, 120 metara van zidina još 2 crkve.

Ako se ovome pridoda i činjenica da je Caričin grad bio i sedište novoosnovane arhiepiskopije Iustinianae Primae, s jurisdikcijom nad severnim Ilirikom, onda novi naziv ima uporište u realnosti. No od Svete Gore razlikuje se po tome što su crkve na Caričinom hradu preko 13 vekova ispod zemlje.

Pogled na Radan planinu

Iako se ovo kulturno istorijsko nasleđe iz rane Vizantije ili Romejskog carstva, tek odvojenog od rimskog, ne nalazi na mapama školskih ekskurzija ni turističkih tura, Caričin grad sve više pohode turisti iz zemlje i inostranstva. Najbolja godina bila je 2019. kada je zabeležena poseta preko 5.000 turista, a 2020. godina oko 4.000, preko 90 posto domaćih.


STAZAMA RIMLJANA Šetnja Caričinim gradom OD SVINAJARA DO CARA


„Samo u januaru ove godine bilo je 318 posetilaca iz cele Srbije. To se nikada ranije nije desilo u januaru“, priča Spasić, koga turisti često mešaju s kustosima.

Dolaze ovde i deca onih koji su se tokom minulih decenija iselili iz sela ispod Radan planine i oko Caričinog grada.

„Ti potomci posle obilaska Caričinog grada kažu da im nije jasno zašto su otišli iz ovako lepog kraja. Ali, ima i takvih situacija da potomci traže da im ne naplatim kartu jer kažu da su njihovi očevi odrasli čuvajući ovce na lokalitetu“.

Mnogo je planova napravljeno o širenju istraživanja lokaliteta i eksproprijaciji zemljišta van njegovih zidina, ali se od usvajanja planova dalje nije otišlo, pa su vlasnici napuštenih njiva i livada uzalud podizali cene zapuštenoj zemlji.

Sem restorana sa skromnom ponudom u podnožju Caričinog grada, ovde nema ničeg drugog. Nema suvernirnice, na primer, što je  nezamislivo za bilo koju turističku lokaciju, a sam lokalitet nikako da dobije osvetljenje.


Konzerviraju se mozaici u Caričinom gradu


Caričin grad ( Justinijana Prima ), nalazi se u ataru opštine Lebane i od istoimene varoši udaljen je 7 kilometara, a od Leskovca 30 kilometara. Lokalitetom upravlja Narodni muzej iz Leskovca.

Caričin grad na padinama Radan planine podigao je negde oko 530. godine Justinijan Prvi, vizantijski car (527—565) , i dao mu svoje ime. Veruje se da je on podigao ovaj bogati grad za kratko vreme na mesto gde se rodio, odnosno, u blizini svog rodnog sela kojeg nije zaboravio pošto je kao dečak sa svojom sestrom odveden u prestonicu.

Arheološka iskopavanja vrše se ovde, sa kratkim prekidima, od 1912.godine, ali još nije pronađena ploča s napisom grada. I dok je ranije bilo dilema, poslednjih decenija su i svetski vizantolozi uvereni da je Caričin grad Justinijana Prima, a pored mnogih naučnih dokaza u prilog tome ide i logika da niko sem cara nije mogao da sagradi, za to vreme, vrlo moderan grad van svih glavnih puteva.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Ово су неми сведоци који много говоре да је овде некада био живот.

vaš komentar