Dan razvejanih iluzija

Zapalimo sveće za Srbiju

Photo by Milan Timotic REUTERS

Kao danas sećam se 24.marta 1999. i svakog narednog sata u toj ludnici. Vaspitavan u duhu ideje da su svi ljudi braća i da ih treba deliti samo na dobre i loše, dočekao sam taj mart prilično nespreman. Tačnije, nisam verovao da će ljudi iz te Evrope moju otadžbinu zasuti bombama a kamoli kasetnim i radioaktivnim smećem. Iako je sve ukazivalo da će se dogoditi ono u šta je bilo teško poverovati, ja sam se nadao nekakvom iznenadnom rešenju koje je prihvatljivo za sve. Nisam znao da su karte već podeljene…

Tu godinu su mi obeležili loši ljudi koje nisam video. Nadletali su Srbiju i sa velike visine bacali velike i teške bombe od čijih su se detonacija tresli soliteri. Kada su kasetne bombe zasule bulevar Nemanjića a da nikog nisu odnele ni jedan život, setili smo se da je tog dana Sveti Vasilije Ostroški i od toga dana ga pola Niša slavi. Na neki čudan način, tog proleća je nebo sa kog su na nas padale bombe definitivno i neopozivo bilo uz nas.

Autor kolumne

Tog 24.marta 1999. razvejane su mi sve iluzije kada je u pitanju brastvo među ljudima. Gađali su nam bolnice, škole, pijace kao da je u pitanju video igrica. Kod zgrade Univerziteta, popularne Banovine, pobili silne ljude, kod Surdulice pobili čitav voz, Aleksinac zavili u crno. Vrhunac cinizma je bio argument da nas bombarduju zbog Slobodana Miloševića; ujedno, to je najjasnije objasnilo njihovo siledžijsko ponašanje.

To su radili loši ljudi. Dobri ljudi su od muke pokušavali da se odbrane nekakvim priručnim naoružanjem, verovali su da će mu sledeći put pokazati svoje, gledali su glavi mesta i kleli pilote. Uzalud smo izigravali Kalimera, onako mali i njima ništavni, pokušavajući da onim “To je nepravda“ ukažemo na zločin koji se vrši nad međunarodnim pravom i Srbijom. Nismo mnogo postigli. Kauboji su imali višak eksplozivnih naprava kojih se trebalo osloboditi iznad Srbije i tu dalje nije bilo rasprave.

Stoga treba upamtiti 24.mart i toga dana pripaliti sveću za Srbiju, za sve naše prijatelje i neprijatelje…

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • Taj 24. mart i tih 78 dana horora ostaju čvrsto urezani u pamćenju a strašne slike stradanja nevinih kao podsetnik na najstrašniju nepravdu koja je zadesila jedan narod. Nek je večna slava svim nastradalima.

  • Voz su gađali kod Grdelice (Surdulica ni nema prugu). Surdulicu, onako malenu, su gađali toliko da smo se svi pitali šta to toliko značajno ima u njoj. Osim vojnih objekata, kasarne i magacina, gađali su civilne kuće od kojih su ostali samo ogromni krateri. Čitave porodice su stradale. Gađana je i specijalna bolnica za plućne bolesti kojom prilikom je, takođe, bilo mnogo civilnih žrtava… Mi, koji smo preživeli tu strahotu, nosimo teško breme sećanja na te dane…

  • ЗЛОЧИНИ СЕ НЕ ОПРАШТАЈУ!

    Бомбардовање у злочиначком подухвату „Милосрдни Анђео“ 1999. godine nije било наша грешка, већ наших (не)пријатеља. Србија не сме нити да опрости, нити да заборави убијање грађана и рушење из ваздуха све у Србији. ΛV је много тога опростио и заборавио? Његови врли саветници су злочинци над нама Блер, Клинтон, Шредер, Гусенбауер. Зло да буде веће он је отишао на скуте злочинцу Клинтон и дао његовој фондацији три милиона долара за кампању Хилари за председника САД. Како она изгуби изборе, наше, а ΛV-ове, тј. наше паре одоше у бунар, а Трампа никако да довуче у Србију и да га угости. Добро је што се на једном престоју поздравио чак четири пута, а Дачић узео аутограм, као гледаоци тениса од Ђоковића. Уместо да ΛV захтева надокнаду штете од 100 милијарде долара, он кове пријатељства, а не зна с ким? Са алама и злочинцима. Да ли он зна стару изреку народа::“с ким си таки си „. На 20 година од бомбардовања треба да покрене акцију надокнаду нанете штете над његовој земљи. Хоће, а да ли може? Бомбардовање не би опростила ни трогодишња Милица Ракић, која је страдала на ноши 1999. ни шеснаестогодишња ученице страдале на мосту у Варварину Сања Миленковић, ни 4000 страдалих у злочиначком бомбардовању, ни сви они који носе карцином дело осиромашеног уранијума..

  • Ne smemo da zaboravimo !Te zemlje nam nikada ne mogu biti prijatelji. Iz bezbedne daljine prolivali su nevinu nasu krv ! Traume i bolestine i ekonomsko razaranje pratice nas jos mnogo godina. Unakazili su nam buduce generacije. Ubijaju nas i sada na mnogo perfidnih nacina jer oni jos uvek vode rat za nase Kosovo! Ne smemo im ga dati skupo je placeno odvajkada i sada i ’99.god.

vaš komentar