Sve su češće informacije o otpuštanju radnika iz velikih stranih fimri u Leskovcu i Vlasotincu, na primer, a objašnjenja onih kojima se dozvoljava razgovor s novinarima, je da potražnja za njihovim proizvodima opala, te da je došlo i do zastoja u nabavci reporomaterijala. Uglavnom, novih zapošljavanja nema a nema ni povećanja plata, s retkim izuzecima.

U “Autostpu” Leskovac, zdravstvene knjižice su neoverene još pre Nove godine, u “Aptivu” se šuška o, navodno, masovnim otpuštanjima, u turskoj kompaniji “Džinsi” situacija je, tvrdi se, vrlo nestabilna, a proneo se glas o navodnoj prodaji fabrike, što nismo mogli da proverimo. Jednom rečju, zaposeni su uplašeni za svoju egzistenciju, uprkos tome što godinama kukaju na niske zarade, a oni koji su dobili otkaze uzalud kucaju na druga vrata jer prijema nove radne sange – nema.

Nenad Cvetković, diplomirani pravnik i privrednik ocenjuje za Jugmediu da Evropi, pa samim tim i Srbiji najverovatnije preti recesija.

“Recesiona očekivanja tresu EU. Porudžbine u industriji padaju, i sve smo bliže negativnom privrednom rastu. Recesija se proglašava kad privreda u dva kvartala za redom iskaže negativni rast. Verovatnije je da je privreda u EU već u recesiji“, objašnjava Cvetković.

Zvuči jako lose. A da li je baš tako?

„Poklopio se veći broj negativnih faktora: štampanje para tokom epidemije COVID19, rat u Ukrajini koji je doveo do povećanja cena energenata i inflacija koja je kombinacija faktora.

Štampanje novca bez pokrića i Ukrajina!

Kao odgovor na stopu inflacije neviđenu u periodu od 40 god u EU, nacionalne banke su reagovale povećanjem referentnih kamatnih stopa. Referentna stopa je najefikasniji tržišni instrument monetarne politike nacionalnih banka za borbu protiv inflacije“.

Kaže da je to prilično jednostavan mehanizam.

„Nacionalna banka podigne referentnu kamatnu stopu, odnosno ponudi bankama veću kamatnu stopu na kratkoročne trezorske hartije, banke su motivisan da ih kupuju, samim tim banke manje plasiraju para privredi i stanovništvua više nacionalnoj banci (u Srbij je NBS), manje je para na tržištu, pare se ‘sterilišu’,  pa je samim tim manji pritisak nacene, tj. na robe i usluge. Znamo da inflacija nastaje kad je više novca na tržištu od roba i usluga. Na ovaj način manje je novca na tržištu i inflacija pada“, priča.

Iz RFZO-a najavljuju i nedostatak antibiotika na tržištu jer ne mogu da da uvezu penicilin.

U takvim situacijama, naglašava, deluje se u dva pravca u smislu da banke manje plasiraju novac, pa je samim tim i zaduživanje skuplje.

„Jer u strukturu kamatnih stopa ulaze i referentne stope nacionalnih banaka (Euribor, refer NBS, libor itd). Krediti su skuplji, gradjani se manje zadužuju i manje troše pa je manje para na tržištu i maniije pritisak nacene. To ima i svoju lošu stranu: pada privredna aktivnost. Privreda ulazi u recesiju. Prvo što privreda radi je smanjivanje troškova, i najčešće u smislu smanjivanja broja zapošljenih“, naglašava.

Dakle, ceh plaćaju zaposleni, jer dolazi do otpuštanja.

S obzirom da je privreda Leskovca skoro potpuno integrisana u privredu, odnosno, da je EU ključni trgoviski partner i najveći deo izvoza ide u tu uniju, doik su drugi partner zemlje regiona, odnosno CEFTA, slična sudbina čeka i Srbiju i grad na Veternici, gde u drugoj deceniji ovoga veka privreda je znala samo za rast i zapošljavanje.

“Sada imamo veći broj naznaka da zapošljavanje u Leskovcu stagnira i da jedan broj privrednih subjekata smanjuje broj radnika. Razlog je opisan u početku ovog teksta. Porudžbine padaju, a prognoze kažu da će prva polovina godine biti vrlo teška“.

Privreda iz politike rasta prelazi u politiku očuvanja kapaciteta.

Cvetković kaže da postoje neka predviđanja da će u drugoj polovini ove godine doći do oporavka, a sam veruje da će se pokazati kao tačna.

„Ali sve zavisi od faktora na koji poltika naših privrednih regulatora, kao i onih u EU ne može direktno da utiče. Jedan od ključnih je rat u Ukrajini. Ne treba zaboraviti da je EU izgubila tržište od skoro 200 miliona ljudi kad se uzmu Rusko i Ukrajinsko tržište zajedno. Taj gubitak mora da se odrazi na privredni rast. Mi smo, kao privreda u razvoju na periferiji EU, vrlo ranjivi na ovakva kretanja. Dok privrede unutar EU imaju rezerve kojima mogu pomoći svojim članicama koji su u problem, mi smo u svemu sami u ovoj oluji. Nisam mišljenja da nam predstoji bilo kakva katastrofa, jer nam privreda nije takve strukture, ali da će biti ‘stezana kaiša’ to je sigurano, nije sigurno do kada“.

Pitanje je samo dokle „stezanje kaiša“ za državu i Leskovac, odkale se ubrzano gubi stanovništvo?

„Lakog odgovora nema. Nema niti čarobnog leka za ovu krizu, nema senzacionalnog odgovora, nema magičnih rešenja. Sistem se postavlja decenijama, i sistem rešava probleme u vremenima krize. Kakav smo sistem postavili takav će rezultat biti i ovoga puta. Do nas je“, zaključuje Cvetković.

Slede li još otpuštanja?

Ako su analize našeg sagovornika tačne, to znači da će i građevisnka industrija posustati, ali, s druge strane, predsednik države Aleksandar Vučić najavljuje nove puteve i rekord kakav Srbija nije videla još od Josipa Broza Tita do danas. S druge strane, u Leskovcu se i ovih dana gradi uveliko na sve strane. Treće, cene nekretnina skočile su bezmalo duplo u odnosu na pre epidemije korone, isto kao i potražnja.

Kriza u automobilskoj industriji javila se i pre najavljene recesije, još prošle godine. Pored toga što je proizvodnja smanjena, cena gotovih proizvoda poraslaje za 20 posto, pa je opala i njihova tražnja.

„To je psihološka situacija. Ljudi se boje inflacije, ali mislim da ta pomama neće dugo potrajati. Pre svega mislim da će se manje kupovati električni aparati, televizori, na primer i druge kućne potrepštine. Jer, kada se dođe u situaciju da se bira između toga i trpeze, bira se ovo drugo“, smatra sagovornik Jugmedie, uz ponavljanje da će osetiti pad i u građevinarstvu.

Sreća u nesreći je, ipak, predviđanja da će recesija trajati kratko i da će oporovak uslediti u drugoj polovini ove godine, a potpuni oporavak, e to ćemo tek videti, odnosno osetiti.

Ono što već osećamo to je da nam je trpeza sve siromašnija i vidimo da u second hand prodavnice sve punije. Jer, plate rastu samo u državnim i lokalnim upravama i službama. Zarade lekara specijalista su već oko 2.000 evra, plate mediciskih sestara kao plate profesora, a plate radnika u domaćim i stranim fabrikama jednake onima koje primaju spremičice u oštinama i gradovima na jugu Srbije, onolike kolike su i novinarske plate i honorari, pa i manje od toga.