Iako je pandemija korona virusom dovela do pada prometa u mnogim oblastima, tržište nekretnina je ostalo gotovo imuno na ovaj virus jer interesovanje za njihovu kupovinu u Srbiji i dalje ne jenjava, pa su i cene porasle zbog čega je u većini lokalnih samouprava došlo do povećanja poreza na imovinu.

Procenat tog uvećanja je uglavnom jednocifren i kreće se od jednog do šest posto, u zavisnosti od grada ili opštine, ali i zone u kojoj se nekretnina nalazi.

POVEZANO:

Ovome se niko nije nadao: Rastu cene nekretnina

Ipak, ima sredina koje nisu pribegle ovoj meri, poput Jagodine, Vlasotinca, Aleksinca i još nekih manjih opština

Leskovčani će u zavisnosti od zone, porez na imovinu plaćati od 1,5 do dva posto, u zavisnosti od zone gde stanuju. Tako je u ekstra zoni kvadrat sa 66.089 dinara, koliko je bio u 2019. godini, skočio na 67.537 dinara u 2020. godini u šestoj sa 24.110 na 25.451 dinar.

Slična situacija je i u Pirotu gde će obveznici plaćati neznatno veći porez na imovinu za stanove, kuće i poslovni prostor, dok će za garaže plaćati manje.

Jelena Holcinger, stručnjak na švajcarskom programu “Reforma poreza na imovinu” nedavno je rekla da veće promene u visini poreza na imovinu su karakteristične za opštine gde se nepokretnosti više prometuju.

“Porez na imovinu je relativno stabilan prihod lokalnih samouprava i građani su u najvećoj meri disciplinovani kada je reč o izmirivanju ove obaveze. Ipak, taj novac koji se sliva u budžete lokalnih samouprava ne može biti sredstvo za brzo nadomeštavanje nekih manjkova u budžetima”, rekla je Holcinger za Blic.