NIŠ – U više gradova u Srbiji Ženska mreža Ujedinjenih regiona Srbije organizovaće sutra, 25. novembra akciju “Ujedinjeni protiv nasilja”.
Članice URS će se u Nišu, Vranju, Leskovcu, Prokuplju, Knjaževcu obratiti svojim sugrađanima u 12 časova i 10 minuta, kako bi i simbolično pokazale da Srbija kasni u primeni mera sprečavanja nasilja nad ženama.
Ovim putem Ženska mreža URS-a zahtevaće od nadležnih institucija da sprovode zakonska rešenja.
“Imamo zakonska rešenja koja se mogu smatrati adekvatnim, ali problem je njihova primena. Zakon kaže da nasilnik napušta kuću, ali u koliko slučajeva ste videli ili čuli da se to zaista desilo? Zakoni su važni, međutim važnija je njihova primena i insistiranje da nasilnik treba da napusti dom”, kažu članice Ženske mreže URS-a.
U Ženskoj mreži URS-a podsećaju da je od početka 2013. godine u porodičnom i partnerskom nasilju u Srbiji ubijeno oko 40 žena, a svaka druga ili svaka treća žena su žrtve nasilja. Nasilje obično traje duže vremena, a žrtva se u prosek sedam puta vraća nasilniku. Statistika kaže da svakih 10 dana jedna žena u Srbiji strada kao žrtva nasilja.
“ Kada je nasilje nad ženama u pitanju nije 5 do 12, već 12 i10. Zadnji je momenat da država i društvo shvate da se ovaj problem mora ozbiljno rešavati Sloganom „Ujedinjeni protiv nasilja“ ukazujemo na to da ovo pitanje nije problem žena već problem i žena i muškaraca. Jer, svaki muškarac ima sestru, ćerku, majku”, poručuju članice Ženske mreže URS-a.
U ovoj organizaciji takođe ističu da će akcijom “Ujedinjeni protiv nasilja” pozvati sve žene koje trpe nasilje da ga što pre prijave institucijama koje su dužne da im pomognu, kao što su policija, tužilaštvo i centar za socijalni rad.
(Kraj)mia/ena
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Veliki problem. Koreni su u emocijama koje imamo za ljude na koje smo upućeni, u srodstvu smo sa njima, u ljubavnoj vezi ili imamo decu sa njima. U svakom slušaju uvek je u pitanju teško raskidiv odnos, bez teških posledica, što emotivnih, tako i fizičkih, mentalnih, materijalnih, finansijskih, kako god.
Teško je prepoznati nasilnike, bar je to teško osobama koje su prijemčive za njih. Ipak mnogo je veće pitanje da li takvim osobama davati šansu uopšte ili su dobre za izbegavanje?
Pomoć osobama koje svojim ponašanjem ugrožavaju druge je kompleksna stvar i nije pitanje jedne, ponajmanje ugrožene osobe. Ona iziskuje uključenost šire društvene zajednice na svaki način, kako bi se takve osobe stavile pod neki vid kontrole, praćenja, pomoći, saniranja.
Mladi ljudi pod utiskom emocija često pomešaju ljubav i agresiju sa strašću, ljubomorom, posesivnošću. Mnogi misle da se stvari mogu popraviti strpljenjem i da onaj ko udari jednom neće to učiniti ponovo.
Šta reći.Neka svako radi svoj posao, tu mislim na psihologe, socijalne radnike, policiju, sudstvo,a vi, vi ne dozvolite da vas boli, dok vas iko voli. Cenite sopstveni život, čuvajte svoje zdravlje i dajte se bez rezerve samo onima koji su jednako nesebični i imaju osećaj poštovanja prema ženama.
Pravo ljubavi i pripadnosti je svačije i niko ne sme raspolagati njime. Imaš pravo na izbor. Nasilje je nečovečno i nije za ljude.