Sve se više govori o povratku ženske energije. Psiholozi tvrde da u svakom od nas obitava i muška i ženska energija. Muška, usmerena na akciju i zaštitu i postignuće, i ženska, usmerena prema unutra, na emocije i stvaralački nagon.

Uprkos tvrdnjama da je do favorizovanja muške energije došlo tek u savremeno doba, kad su se žene osvestile i počele da se bore za svoja prava, mislim da je muška energija oduvek bila favorizovana, kako kod muškaraca, tako i kod žena, samo na različite načine. Vremena su bila drugačija ranije, pa su žene svoje akcije preduzimale indirektno, preko muškaraca , pomoću ljubavi, manipulacije, pa čak i spletki i drugih nečasnih sredstava.

Ipak, činjenica je da danas ženska energija postaje sve relevantnija. Muškarci se sve više emotivno otvaraju, hrabriji su, svesni su da ih naglašen ego ne čini jačima, niti otvoreno srce slabijima. Ali ženama kao da teže ide, kao da se plaše da će, ako spuste gard, ponovo potonuti u mračne vode podređenosti i postati slabe. Ženska energija, na taj način, dođe kao neko prelepo, egzotično, rajsko mesto, na koje svi sanjamo da odemo, ali se to mesto nalazi “ni na nebu, ni na zemlji”, pa ne znamo ni kako da stignemo tamo, ni šta bismo tamo radili, a najviše od svega se plašimo da ćemo odatle potonuti u potpuni mrak i da se vše nećemo izvući.

Razlog što nas to mesto toliko vuče je taj što je to mesto dom, onaj pravi, gde se osećamo sigurno, srećno, ispunjeno. Zaista živo. I vazda ga tražimo van sebe, u drugim ljudima.

Muškarac je u večnoj potrazi za ženom koja će za njega biti taj dom, a žene za muškarcem koji će im omogućiti da otelotvore taj dom u samoj sebi.

A zapravo, to mesto je u nama samima, i niko nam ga ne može doneti, niti ga stvoriti za nas. Naš zadatak je da ga otkrijemo u sebi, da ga oblikujemo pomoću sopstvene ženske enegije, a potom gradimo u stvarnosti pomoću muške energije. Da izbacimo ili minimiziramo sve ono što je toksično ili beskorisno, i da podstičemo ono što nas ispunjava.

I tako život postaje lepši, a svet bolje mesto.