Imala je zanat i siguran posao u Leskovcu, ali se odlučila za avanturu, za rad na kruzerima s kojima je dva puta obišla skoro ceo svet, postala menadžer tima u kruzerskim spa centrima i prilagodila se životu koji iziskuje veliki rad, ali u koji se mlada Jasmina Apostolović zaljubila.

Rad na kruzeru već duže vreme je poslednja slamka spasa za nezaposlene južnjake, koji se sa svetskih putovanja vraćaju sa pomešanim utiscima, pričajući o teškom radu i dobroj zaradi. Jasmina ništa ne demantuje. Priča za Jugmediu da se zaista mnogo radi, da se traži posvećenost poslu, da je moguće napredovanje i da je reč o velikom životnom iskustvu.

„Naravno da nije sve idealno i razumem one koji se žale s obzirom da se traži potpuna posvećenost poslu, 24 sata. Oduvek sam radila, sa trinaest godina sam počela u fruzerskom salonu „Lela“, kod svoje tetke i kao već oformljeni frizer odlučila da odem, pa mi verovatno zato nije bilo teško da se prilagodim strogoj disciplini. Nisam se pokajala, naprotiv. Planiram da do 30. godine radim na kruzerima i potom se negde stacioniram preko svoje firme „Steiner“ iz Engleske“, priča dvadesetosmogodišnja devojka.

Jedino nije bila na australijskom kontinetu, i on je njena sledeća tura

Preko te firme je dva puta obišla svet od evropskih metropola, preko Kanade, severne i Južne Amerike, Rusije i zemalja bivšeg SSSR-a, Afrike.

„Možda će nekome zvučati čudno, ali najviše me oduševio grad Talin u Estoniji, posebno prelepi stari grad i ljubazni ljudi u nekoj čudnoj nošnji. Impresionirali su me i Karibi, ne more i prelepe plaže, nego opuštena atmosfera, nasmejani i bezbrižni usporeni ljudi, svet pun muzike. Igrala sam na karnevalu u Rio de Žanerio, prošla Panamskim kanalom, na Jamajci se osećala neprijatno što sam bela plavuša, a veliki Los Anđelos nije ostavio nikakav utisak na mene“, priseća se.

Ona plovi na kruzerima sa po 1800 putnika. Najveći šok, kaže, predstavlja susret sa različitim kulturama, pre svega u timu sa kojim radi.

„U početku je sve neobično, svakog isputuješ pogledom, svakome se čudiš, a kasnije ni na šta više ne obraćaš pažnju. Znate, život na brodu je kao život u jednom velikom selu. Svako o tebi sve zna, oslonjate se na kolege, oni vam postaju prijatelji. To je jedan zatvoreni krug. I kada uđete u njega zaboravite na onaj vaš drugi život, isključite se“.

Cene frizura na brodovima kreću se od 30 dolara pa naviše, a naša sagovornica kaže da su srpski i evropski frizeri najbolji na svetu

Počela je kao frizer u spa centrima menjajući brodove ali ne i firmu, pa kao asistent menadžera, a posle polaganja ispita u Majamiju, poslednjih godinu dana radi kao menadžer gde rukovodi ekipom od 13 do 15 ljudi, kolegama sa svih kontinenata.

„Bez lažne skromnosti, bila sam veoma ponosna kada me je firma unapredila u menadžera. To samo dokazuje da su ljdi iz Srbije vredni, sposobni i odgovorni“.

O zaradi ne želi da priča jer je ona za nju, kao jedinicu, manje važna.

„Dobro se zaradi, ali ja i dobro potrošim. Čak i dinar da se ne zaradi, vredno je raditi na kruzeru jer bogatstvo koje vidiš u drugim civilizacijama ostane zauvek. To je ono što vam niko nikada ne može uzeti“, priča svetska putnica.

Ipak, objašnjava da pored plate, veliki deo zarade čine bakšiši. „Najdarežljiviju su Kanađani, koji ostavljaju čak i po 100 evra. Kod Amerkanaca bakšiš je deo kulture, ali to su 5, 10, najviše do 20 dolara“

Između tura sledi odmor koji Jasmina provodi u Leskovcu, ali ono što žalosti i potpisnika ovog teksta je njena odluka da je Srbiju otpisala kao buduće mesto za svoj život.

„Kada se jednom ode, teško se vraća. Ja više sebe ne vidim u Leskovcu i Srbiji. Sada ne znam tačno gde ću baciti sidro, ali verujem da će to biti Evropa, Engleska, možda“, priča Jasmina Aposolović teško birajući komplikovane izraze na srpskom jeziku.