Put ka oporavku za dr Hadži Aleksandru Dimitrijević bio je dug, težak i nepredvidiv. Prve tri operacije završile su se komplikacijama koje nisu mogle brzo da se saniraju. U jednom trenutku i medicina je ostala bez lakih odgovora.

„Ja sam ono što se zove medicinsko čudo“, kaže Aleksandra, prisećajući se perioda u kojem je njen organizam, posle četvrte operacije, ipak odlučio da se izbori za novi život. Nakon pete operacije i rekonstrukcije rane, usledile su dve godine privikavanja na život sa stomom.

Druga faza oporavka donela je pripreme za formiranje unutrašnjeg rezervoara od tankog creva – j-poucha. Iako su zahvati bili kompleksni, Aleksandra kaže da strah nije bio presudan.

„Na operacije sam otišla sa punim poverenjem u prof. dr Gorana Stanojevića, koji mi je spasao život“, ističe ona.

„Ležanje više nije bilo opcija“

Prvi dani nakon zatvaranja stome bili su puni emocija. Rekonstrukcija digestivnog trakta traži vreme, disciplinu i strpljenje, ali činjenica da više nije životno ugrožena Aleksandri je donela ogromno olakšanje.

„Ta činjenica pravi neopisivu razliku u fizičkom i psihičkom oporavku“, kaže ona.

Iskustvo atrofije mišića ostavilo je dubok trag. U tridesetoj godini ponovo je učila da hoda. Zato je posle narednog zahvata odlučila da što pre ustane. Iako je prva, šestočasovna operacija zahtevala 48 sati mirovanja na intenzivnoj nezi, ona je već u krevetu radila vežbe. Nakon zatvaranja stome ustala je samo četiri sata posle intervencije.

Za operisane pacijente svaki korak znači povratak sebi.

Novi život sa j-pouchom

Uspostavljanje kontrole nad j-pouchom individualan je proces. Kod nekih pacijenata traje mesecima, dok je Aleksandra ritam pronašla za dve nedelje. Hitni odlasci u toalet su prestali, a broj stolica se stabilizovao na tri do četiri dnevno.

Najveći izazov bio je povratak mirnog sna. Dok se telo prilagođava novom sistemu, važna je stroga disciplina u ishrani. Aleksandra laganu večeru planira najkasnije do 17 časova, kako bi rezervoar bio prazan pre spavanja.

„Cilj nije nošenje pelena, već režim koji mi omogućava da spavam celu noć“, objašnjava ona.

Ishrana bez greške

Za razliku od života sa stomom, koji joj je dozvoljavao veću slobodu, j-pouch zahteva oprez. Hrana je sada jednostavna, barena ili pečena bez masnoća. Kafa, alkohol i slatkiši su izbačeni. Sveže voće i povrće zamenile su termički obrađene namirnice, a oprez postoji i sa orašastim plodovima.

„Jedna greška u ishrani košta me celog dana provedenog u toaletu“, kaže Aleksandra.

Njeno iskustvo pokazuje koliko relaps kod IBD pacijenata može biti nagao. Jedan dan delio je trening u teretani od snažnih simptoma ulceroznog kolitisa. Zbog neadekvatnog tretiranja stanja, bolest je eskalirala u toksični megakolon.

Zato pacijentima poručuje da ne čekaju.

„Ako osećate da nešto nije u redu, ne ustručavajte se da promenite lekara ili potražite stručnjaka za zapaljenske bolesti creva“, kaže ona.

„Pacijent sam trenutno, lekar zauvek“

Iako je lekar, Aleksandra danas razume pacijente iz drugog ugla. Sopstvena borba promenila je njen pogled na patnju, ali i na zdravstveni sistem.

„Pacijent sam trenutno, a lekar zauvek. Sada na tuđu patnju gledam kao na svoju“, ističe dr Hadži Aleksandra Dimitrijević.

Psihičkom oporavku, kaže, mnogo su joj pomogli ljudi sa društvenih mreža. Zbog toga javno govori o zapaljenskim bolestima creva, životu sa stomom i životu sa j-pouchom.

„Život nije savršen, ali je prelep. Niste sami“, poručuje Aleksandra.