LESKOVAC – Meštani sela Podrimce nadomak Leskovca tvrde da su izvođači radova na vodovodnoj mreži na obližnjoj Pašinoj česmi pre par nedelja bagerom otkopali kazan pun zlata koji, uistinu, do danas niko nije video.

U leskovačkoj policiji nam je rečeno da nisu imali ni jednu prijavu da je bilo kakv ćup sa zlatom pronađen, da bi oni o tome morali da budu obavešteni i da bi to blago moralo da završi u trezoru Narodne banke Srbije

Radnici firme „Telekomunikacije“ iz Blaca kažu da nisu pronašli ni jedan jedini dukat i da je sve izmišljeno, dok se cela priča već pročula Leskovcem pa su tragači za blagom već pohrlili da prekopavaju obližnji teren.

„Mi smo se u trenutku našalili sa meštanima sela Podrimce koji tu prolaze i pitaju da li smo nešto iskopali. Možda je neko od kolega rekao: otkrili smo ćup sa zlatom, pa je to otišlo mnogo daleko. Da li mislite da bi zaista i dalje radili ovde da smo nešto pronašli?“, pita se radnik ovog preduzeća Svetolik Petrović, koji već 40 godina obavlja slične poslove i tvrdi da nikada nije iskopao ništa vrednije od parčeta gvožđa.

Međutim, meštani Podrimca su sumnjičavi, a ima i onih koji tvrde da su očevici pronalaženja blaga.

„Ja sam bila na njivi, u jagodama, kada sam videla na nekih 50 metara od mene da se tamo pored radnika okupila veća grupa ljudi. Mislila sam da su nešto iskopali, ali nisam ni sanjala da je to ćup. Posle toga čujem, pričaju komšije, kako su radnici pronašli 300 kila zlata„, prepričava nam sedamdesettrogodišnja Ljiljana Cvetković iz ovog sela.

NA TOM MESTU VEĆ PRONAĐENO 137 SREBRNJAKA

Pripoveda se o zlatu koje niko nije video i u Leskovcu, a histerija je zahvatila sve tragače za blagom koji sad, uglavnom noću, hrle da prekopavaju njive i šumu oko poznatog hotela „Pašina česma“, dodatno iz razloga što je Podrimce poznati arheološki lokalitet iz doba Rimljana.

„Šezdesetih godina prošlog veka je u okolini Podrimca registrovano nalazište sa lokaliteta Belija iz antičkog doba. Tada je pronađena ruka od bronze koja pripada statui u prirodnoj veličini, kao i 137 komada srebrnog novca„, kaže nam Julijana Pešić, kustos Narodnog muzeja u Leskovcu.

Ona ističe da postoji mogućnost da je i sada nešto pronađeno i apeluje da takve stvari budu donešene u Narodni muzej.

„Malo mi je neverovatna ta priča o kazanu sa zlatom, ali je vrlo verovatno da je tu krajem drugog i početkom trećeg veka nove ere postojala Rimska viola ili neko drugo naselje„, dodaje Pešićeva.

TRAGAČI ZA BLAGOM PREKOPALI KUKAVICU

Zlatna groznica drma Leskovčane već decenijama unazad. Po legendi, Turci, koji su bežali nakon oslobađanja Srbije, zakopavali su zlato širom ovih prostora u nameri da se vrate po njega.

Najvrednije stvari ikada iskopane u Srbiji su stotine kilograma zlatnog neupotrebljavanog rimskog novca namenjenog za plate legionarima, kao i zlatni rimski paradni šlemovi u Vojvodini. Njihova vredost se procenjuje na preko milion i po evra

„Planina Kukavica se noću sija od baterijskih lampi stotinak ljudi koji intezivno tragaju za blagom. Postoji i mapa po kojoj je ispod jednog kamena koji liči na kokošku sa pilićima zakopana veća količina turskog zlata„, priča nam jedan od kopača koji želi da ostane anoniman.

Arheolozi tvrde da u tim legendama nema mnogo istine, ali da se sporadično zaista dešavalo da neko nekada iskopa ćup sa zlatom dok ore svoju njivu.

„Naše istorijsko bogatstvo je to što se Leskovac nalazi na tim putevima ukrštanja i migracijamanaroda, tako da su na ovim prostorima za sobom ostavili duboke tragove i naša zemlja je meta tragača za blagom. Ipak, retko je da je neko neštoi pronašao. To su legende koje se prenose, ali kada bi se na svakom kvadratnom mestu nalazio ćup sa zlatom, svi bi mi bili bogati, broj tragača bi se smanjivao, a ne povećavao iz godine u godinu„, zaključuje kustos Narodnog muzeja Nebojša Dimitrijević.

SVE ŠTO PRONAĐETE PRIPADA DRŽAVI

U svakom slučaju, po zakonu, pravne posledice za one koji nađu izgubljene stvari su izvesne za one koji pronađu zlato a ne prijave ga.

Propisom vlade FNRJ o postupanju sa nađenim stvarima, koji je donet još davne 1949. godine, onemogućeno je sticanje privatne svojine na nađenoj stvari pod bilo kojim uslovima.

Ukoliko se uspostavi da su pronađeni predmeti kulturno dobro, to reguliše Zakon o kulturnim dobrima.

Nalazač ima samo pravo na nalazačku nagradu, i to uz uslov da u otkrivanju nisu korišćena sredstva budžeta. Visinu nagrade utvrđuje ustanova zaštite kojoj se predmet daje na čuvanje.

Dragan Marinković