Fitoplazma Flavescence doree (FD) prouzrokovač je jedne od najopasnijih bolesti vinove loze, Zlatastog žutila vinove loze, a simptomi ove bolesti ogledaju se u tome što na zaraženim čokotima vinove loze, u proleće pupoljci kasnije kreću sa razvojem ili uopšte ne kreću.

Na zaraženim čokotima uočava se promena boje listova i pojava nekroze između glavnih lisnih nerava. Zavisno od sortimenta vinove loze, i boja listova na zaraženim čokotima je različita, objašnjavaju u Poljoprivrednoj stručnoj službi Leskovac.

„Kod obojenih sorti listovi su svetlo crveni, odnosno tamno ljubičasti. Svetlo žuta do žuto zlatna boja se uočava na inficiranim listovima belih sorti.Zaraženo lišće je čvrsto, krto i savija se po obodu prema naličju. Moguća je i nekroza cvasti, te izostaje formiranje grozdova, a ako se i formiraju oni su rehuljavi, smežurani, lošeg kvaliteta. U proleće, sa kretanjem vegetacije simptome bolesti je teško uočiti. Kasnije, posle cvetanja vinove loze promene se jasnije uočavaju, dok su u avgustu simptomi najizraženiji. Takođe, stepen zaraženosti čokota može biti različit, odnosno mogu biti zaraženi pojedinačni lastari, ili veći deo čokota, a vrlo često dolazi do potpune zaraženosti čokota. Zaraženi čokoti posle dve do tri godine u potpunosti propadaju. Jednom zaražena vinova loza ostaje zauvek zaražena. Fitoplazma koja je prouzrokovač bolesti, tokom zime se održava u obolelim čokotima. Bolest se širi zaraženim sadnim materijalom, kao i vektorom – cikadom Scaphoideus titsnus“, objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede Bojana Karapandžić.

Ova cikada, navodi, hrani se i razvija isključivo na vinovoj lozi. Tokom godine razvija jednu generaciju, a prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara.

„U našim proizvodnim uslovima početak piljenja larvi se odvija tokom maja meseca. Ove godine tek ispiljene larve cikade Scaphoideus titanus uočene su na naličju listova vinove loze 29. maja. Inače larve cikade prolaze kroz pet razvojnih stadijuma, a tokom juna dolazi do pojave odraslih jedinki, koje ostaju u vinogradima sve do septembra. Drektne štete nastale ishranom cikada (i odralih jedinki i larvi) floemskim sokovima su zanemarljive. Međutim, izuzetno su velike indirektne štete koje nastaju usled vektorske uloge cikade, odnosno prenošenja fitolazme FD. Da bi cikada postala infektivna ona se mora nekoliko sati hraniti na zaraženoj biljci. Inkubacioni period koji traje 21 dan, je vreme koje je potrebno da prođe od trenutka unošenja fitoplazme u telo cikade do momenta kada je cikada može tokom ishrane preneti na drugu biljku. Tako da tek larve trećeg razvojnog stadijuma postaju infektivne, zadržavajući tu sposobnost do kraja života, kao i svi naredni larveni stadijumi i imago. Fitoplazma Flavescence doree se ne prenosi na potomstvo cikade“, navodi Karapandžić.

Suzbijanje cikade vrši se na osnovu monitoringa, kontinuiranog pregleda naličja listova na prisustvo larvi cikada i utvrđivanja njihovog razvojnog stadijuma. Monitoring odraslih jedinki obavlja se putem žutih lepljivih ploča, čime se utvrđuje pojava, brojnost, dužina trajanja aktivnosti cikade. Prvi tretman se sprovodi kada su prisutne larve trećeg razvojnog stadijuma, a naredni za deset dana nakon prvog tretmana. Treći tretman izvodi se u veoma ugroženim područjima i matičnim zasadima.

„Registrovani insekticidi za suzbijanje cikade su na bazi bifentrina, buprofezina i buprofezina+fenpiroksimata. Inditektne mere suzbijanja kako bi se sprečilo širenje fitoplazme, odnose se i na upotrebu zdravog sadnog materijala sanitarni pregled zasada, uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju, uništavanje korova, uništavanje napuštenih zasad“, zaključuje.