DEMOKRATSKA

U DUHU vremena i u korak s modom, ponovo ću koristiti popularnu „resavsku školu“, sada stručno nazvanu plagiranje. Od prošlog teksta ja plagiram;  kao da sam znao šta nosi dan, a šta nosi noć.

I zato ne očekujte imena autora, literaturu i ostale naučne trice i kučine. Nema se „karaktera“. Ovo je priča o Demokratskoj stranci u Leskovcu, zato upotrebljavajte maštu!

Trebalo je mnogo ranije da ovo napišem, ali nikada nije kasno. Znate za onu izreku: „Ko čeka, taj dočeka!“ E, pa nije uvek tačna! Čekao sam, čekao, ali nisam dočekao.

Šta?

Da neko iz redova Demokratske stranke u Leskovcu prokomentariše zbivanja koja su se dogodila i koja se događaju u njoj; kako u Leskovcu, tako i u beogradskoj centrali.

Pošto nisu hteli Oni, hoću ja!

Znam, sada će pravoverni čuvari vatre DS, narikače, zakerala i razne šušumige izredova DS,  kao i dežurne kukumavke i ptice zloslutnice među komentarlukom Jugmedie reći: „Ko si bre pa ti i ko ti daje pravo da pišeš o DS? Ne petljaj se u naše dvorište! Prvo počisti svoje!“

Međutim, dragi publikume i cenjeni komentarluku, kao i vi iz DS, ja ne pišem o gavranima i čavkama što preleću Leskovac, niti o krvožednim komarcima koji terorišu Leskovčane, već o političkoj stranci koja je jedina ostala kao Poslednja Brana..

Gospodo iz DS u Leskovcu, ako niste obavešteni, da vas obavestim da se više ne postavlja pitanje da li se nomenklatura Zla iz devedesetih vraća. Zlo se vratilo. Ponovo se javljaju grafiti na zidovima zgrada: Proleće, a ja u Srbiji, I tako, proleće, opet… A mi u devedesetim, opet. Ponovo je opšta kidavela svih koji nešto vrede iz Srbije, ponovo je Spasavaj se ko može. Sve Je Ovo, uostalom, postala prava mera našeg ćorsokaka.

Sve Ovo sam već doživeo, ovaj film sam već jednom gledao, a i učestvovao u njemu; zato i pišem jer me muka,  kao i nemirenje s postojećim stanjem tera; Vaše dvorište, gospodo iz DS, sada je Naše dvorište, dvorište svih ljudi koji ne žele i ne mire se sa sve većom, narastajućom bedom; sa terorom vlasti, autocenzurom i opasnom medijskom diktaturom, hapšenjima tviteraša, skidanjima sajtova, svađama premijera sa ambasadorima i predstavnicima međunarodne zajednice, kao i  sa naglašenim, galopirajućim jačanjem nacionalizma.

U dvorište kod SNS, kod Oca nacije, AleksandraVućića, ne želim i neću; tamo su svi ili skoro svi. Pa i Moji! Kao da je dvorište SNS postalo, bože me sakloni i prosti, porta Saborne srpske crkve gde se sve sabralo i sleglo: i verujući, i neverujući, i Moji, i Tvoji, i Naši, i Vaši, i kuso, i repato;  jer Svetu liturgiju drži i činodejstvuje njegovo prevashodstvo Aleksandar Vučić. On, Aleksandar Veliki Trasformer Konstantinović Veber al Rašid, se toliko osilio da može sve. On nam je sada, i mama, i tata, i Bog, a bogamii batina, jer jezik Aleksandra Vučića sve više asocira na najcrnju retoriku iz radikalskih dana. Kada se, Šešeljevom đaku,  da 50% glasova, tako i bude.

Davno je To bilo. Međutim,  nisu nam čavke, toliko, mozak popile, niti je zaborav izbrisao sve, a još manje da su snegovi, ruzmarin i šaš pokrili sećanje na Karlobag, Ogulin, Karlovac i Viroviticu; niti „za jednog Srbina pobićemo sto (100) muslimana“, kao i pretnje klanjem zarđalom kašikom; dugački spiskovi nepodobnih novinara pripremljenih za hapšenja i odstrel u vreme kada je Sveznajući Aleks bio ministar informisanja.

Sada, On i njegovi saradnici sve češće posežu za agresivnošću, diskvalifikacijama i nasiljem; kao da nam žele jasno staviti do znanja da će ubuduće svakog ko im nešto zameri, nešto ih upita, ućutkati svim sredstvima.

U kojoj to zemlji, šef kabineta, drsko, nadmeno, sileždijski prekida konferenciju za štampu popečitelja prosvete? U prisustvu samog ministra, on radikalno reže i cenzuriše i novinare i ministra, koji kao zaliven ćuti. Ni da bekne!

I dok je Slobodanu Miloševiću bilo potrebno gotovo deset godina za pokretanje mehanizma represije, čija je prva žrtva uvek sloboda mišljenja i izražavanja, Vučiću je za to bilo dovoljno samo nekoliko meseci i on to čini u jeku svoje popularnosti. Ono, Miloševićevo je Kindergarten za Ovo, Aleksandrovo. Ali, tek idu Mara i svatovi. Tek ćemo da vidimo svoga boga i čija majka crnu vunu prede. Tek!!!

Zato i pišem o DS kao Poslednjoj Brani Nadolazeće Nesreće, zato što se plašim i strepim, a ne iz obesti i puke želje za kritizerstvom i stavljanjem klipova u Točak Revolucije. Jok,more!

„Jer, zlo dobra donijeti neće…“

Odmah, na početku da se razumemo: ne delim ja savete DS u Leskovcu, niti im držim predavanje, a još manje ih učim šta im valja činiti. Jok, bre! Nemam taj politički kapacitet, niti sam školovan, niti obrazovan, edukovan, nisam dovoljno pametan, a ni načitan, pismen i mudar. Neka sami trljaju glavu i nalaze izlaz iz ovog haosa u koji su sami sebe uvalili i doveli dokle su već doveli celu opoziciju. „Ne propadaju države zbog loših vlada, nego zbog loših opozicija.“

Zašto onda pišem?

Prvo, kao gradjanin Leskovca,  imam pravo da iznosim, svoje vidjenje, stanja u kome se nalazi DS u Leskovcu, a koje kao zainteresovani posmatrač sa strane, uviđam i živim. Drugo, kao čovek s prilično godina i iskustva, mogu da prepoznam Rasulo i Lomove u svim porama i segmentima DS u Leskovcu. I kao treće, osećam moralnu dužnost da..…….

(nastaviće se)

Nešić  Vjačeslav

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

16 komentara

  • Postovani profesore

    Svoj konacan komentar dacu kada budem video nastavak i kada budem sagledao Vasu kolumnu u celini.

    Za sada nije lose. 🙂

  • Tacno sve 100%. Ovo je vreme SNS zuluma. Kolumna za cistu desetku. Jedva cekam nastavak. Da bude sto pre!

  • Ma što su zamazali oči običnom narodu , tzv “ gubitnicima tranzicije “ da glasaju za radikalno napredne to razumem , ali kako im je uspelo sa zapadnjacima ? Kako su Evropljane uverili da više ne gledaju prema Karlobagu i virovitici ?
    Iskreno ,gore pomenuti članovi DS-a su takođe kumovali da tzv“ gubitnici tranzicije “ glasaju za ove radikalno napredne.
    A DS u Leskovcu je priča za sebe i ne vidim ko bi imao snage , energije i moralnu čistotu da stane u odbranu demokratije u ovom gradu . Možda i postoji takva osoba , ali je treba pronaći i podržati , jer će “ borba “ biti rovovska i duga .

  • Profesore, prvo cestitka za hrabrost. Cestitka za hrabrost i jugmediji. Ovo napisati, i ovakav tekst objaviti treba imati veliki kuraž. Alal vam vera, i jugmediji i profesoru. Sve pogodjeno do detalja. Ovo je stvarnost u Srbiji.

  • DSne moze vise ni svoje guzice da odbrane a kamo li Slobodu. Ljusnuli su jace nego tvoj SPO koji se nije bas djuveca najeo na vlasti.
    Lopurde i secikoze znane i neznane unistili su deset godina borbe protiv diktature i dovele seseljevce pa im sada lizu opanke.

  • Postovani profesore,
    rekli ste da ne komentarisemo Vase kolumne i zato to i ne cinim, vec iznosim cinjenicu koju je i Bokan primetio. Za ovakav tekst, u ovom vremenu, potrebna je velika licna hrabrost, kao i ogromna hrabrost ljudi sa jugmedije da ga objave. Svaka Vam cast.
    Bojana Paunovic

  • Treba sačekati ostatak teksta za neki suvisli komentar.
    Ali nešto se vidi već na samom početku.
    Recimo začaurenost u kontekst bliske prošlosti.
    DS je stranka prošlosti. Najpre je bila stranka svetle prošlosti, pa onda mračne prošlosti. Kad neko prođe put od nacionalnih spasitelja do nekog protiv koga se ujedinjuju svi, politički i nepolitički, to nepogrešivo znači da je njegova/njena društvena uloga iscrpljena i da se ne sme računati na budućnost koju on/ona treba da izgradi.
    Slažem se sa svim napisanim o SNS-u, ali protiv njihove patološke paranoične destrukcije će morati da se izbori NEKO DRUGI!
    DS nije uspela da preživi Borisa Tadića.
    Sad je samo pitanje da li će kvalitetni pojedinci iz DS preživeti i nastaviti svoju borbu kroz neku drugu formu.
    A koliko su kvalitetno (ili: koliko SMO kvalitetni) zaista je diskutabilno. O tome govori činjenica da smo jednog neupadljivog mediokriteta obogotvorili na nacionalnom nivou, a drugog, koji se za status mediokriteta nije uspeo da izbori i ostao debelo ispod tog nivoa, proizveli u lokalnog šerifa od čije obolele sujete je patio ceo grad.
    To je samoubistvo, paradoksalno – bukvalno i figurativno.
    Ili možda koga smo videli kao spasitelja. Nacionalno i lokalno.
    Biće da nismo baš neki opasan kvalitet.
    Starom bajatom pričom na novu apokaliptičnu, ali svežu, motivisanu i nezaustavljivu realnost… nek su nam sva božanstva na pomoć.

  • napisati, a i objaviti „…ovom puzajućem nacional-fašizmu, koji nadolazi i plavi zemlju Srbiju gore i strašnije nego devedesetih godina dvadesetog veka.“
    Svaka cast.

  • Poštovani,

    Ako je analiza situacije u pitanju, za sada držim kapu, spreman da je posle nastavka skinem, ali ako je poziv na okupljanje oko DS-a, adio pamet !!!

  • DS??? A šta to beše? 😀 Djuro, podsetite me! Nije valjda da to i dalje postoji? 😀 😀 😀

    • DS ce prestati da postoji onoga trena, kada ti duso budes rasporila moje grudi i zgnjecis mi srce.

      Na dobrom si putu, ako je to zaista tvoj cilj. 🙁

  • Hahahah, a taman posla. Neka ste Vi meni živi i zdravi 😉

  • Zanimljivo.
    SPO, onaj pravi, izvorni izašo iz ilegale.
    Milica, Vječeslav il je Vjačeslav, nebitno.

    Bitno je da ste izašli.

    A manje bitno je zato što je pukla ljubav između Milice i šerifa.

    Pa nek nam je sa srećom.

  • Dragi profesore,

    oduševljen sam vašim oštrim kolumnima. I pre 30 godina niste se bojali da kažete istinu. Nešto mi, međutim, moj dragi profesore, da, prosto imam tremu da Ja to Vama kažem, ali reći ću. Dakle, želim da vam kažem da ne trošite svoj raskošni talenta na ove ništarije, nikogoviće, neznalice, slavoljupce…
    Okrenite se običnom čoveku, svom osećaju, svom komšiluku, tamo gde su neiscrno blago tražili veliki pisci.
    Da, reći ćete da vi niste pisac. Neka niste, ali pišete i vi ste čitani, budite vođa.

  • VOLIM DA POLEMIŠEM SA VEČKOM ALI OVDE KOMENTARA NEMA JEDNOSTAVNO TO JE TO.

vaš komentar