Joškin Šiljan u „Cvijeti Zuzorić“

LESKOVAC – Nebojša Stojković Joškin Šiljan, slikar iz Grdelice, izlaže večeras svoje radove u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu.

Izložiće 200 svojih radova, a izložba nosi naziv „Joškin Šiljan kroz vreme“. Biće otvorena do 22. marta.

Organizvana je uz podršku Ministarstva kulture i Muzeja naive i marginalne umetnosti iz Jagodine.

Joškin Šiljan je prvi slikar iz leskovačkog kraja koji izlaže u ovom značajnom srpskom spomeniku kulture.

(Kraj) mil

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

8 komentara

  • Ne bih rekao da je prvi. Izlagao je i Zoran Krulj koliko se secam i to 6 puta, ali u okviru izlozba ULUS-a. Svaka cast i Siljanu, veliki je to uspeh imati samostalnu izlozbu u ovom zdanju.

    • @Bata, izbegavajte da komentarišete nešto što nema nikakvih dodirnih tačaka sa poljoprivredom, USAID-om i prodavanjem magle.

  • Za Batu i redakciju: slikarstvo nije sportski višeboj; ko je prvi, ko samostalno, a ko na zajedničkoj izložbi.

    Prestižno zdanje, na kome adaptacija nije uradjena sigurno 40 godina, je zdanje bez grejanja, koje prokišnjava, sa memlom i trulim su prozorima i vratima, malter otpada sa zidova…
    Projekat adaptacije je urađen još pre 5-6 godina, ali para naravno „nema“.

    Čestitke Šiljanu, bilo je krajnje vreme da izlaže u „Cvijeti“ posle toliko godina uspešnog rada.

  • Svaka cast Siljanu i to Joskinom.
    Izlagatu u Cvijeti Zuzoric je veliki Siljanov uspeh, a i za Grdelicu.
    Da li je prvi ili stoti to neme, ama bas, nikakvog znacaja.

    @St.Priv. skoro je krecen paviljon. Bejogradjani su za kulturu , krecenje, ulozili skoro 400 evra, Mali li je to?

  • Saučešće srpskoj likovnoj sceni 🙁
    Očigledno je zavladao amaterizam i diletantizam čim ponovo vitlaju Šiljan i Šindik u Cvijeti. U vremenu u kome kriterijum sistema vrednosti i vrednovanja gubi bitke pred banalnim primitivizmom, likovna publika, pa i sami umetnici kao da gube razum ne razaznujući više žito od kukolja. Žalosno.

  • Joškin Šiljan u Beogradu
    Ne znam kako da opišem šta sam sve doživeo pred radovima Joškina Šiljana.Kvalitet i bogatstvo radova, kao i njegova stvaralačka filozofija, potvrdili su mi osećaj da umetnost mora da bude jednostavna i prirodna rabota. Meru i izvor te jednostavnosti i prirodnosti , Joškin nalazi u stavu da sve što ruka nije „htela“ da uradi, dalje ne treba dirati. Nema odaljavanja od slike, razmišljanja o urađenom, gledanje kroz trepavice…hm, kroz glavu su mi prošle slike desetak radova koje sam uništio menjajući ih i tražeći u njima nešto što očigledno nisam mogao da nađem.
    Joškin rasterećuje i oslobađa, vedar je i zabavan. Kroz osmeh, gledajući njegove radove, osetio sam potisnutu gorčinu i razočarenje koje sam doživeo na akademiji, setio sam se sujetnog profesorskog sveta, besmislenih kolega, neprekidne sistemske proizvodnje izmišljene društvene kategorije, pogrešno nazvane – umetnici…
    Otvaranju izložbe u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, nije prisustvovao nijedan novinar ni medij iz kulture, iako je izložbu organizovala institucija od nacionalnog značaja, Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, kao i sam ULUS, čije je sedište pomenuti Paviljon.
    Zašto je to tako ispalo? Pored mogućih propusta organizacije sa medijima, mene više kopka nešto osnovno i suštinsko. To najbolje ilustruje moj razgovor sa jednom gospođom koja je došla sa suprugom na izložbu, sa namerom da kupi Joškinovu sliku. Pitao sam je šta misli o medijskom ignorisanju ove izložbe i odgovorila mi je da ljudi u Srbiji ne razumeju ovakvu umetnost. Pitao sam je kako je to moguće, kad baš Joškin ima vesele boje, crta rečenice i pojmove ćirilicom na srpskom, maternjem jeziku, citira mudrosti svoje baba Mileve? Kako ga onda ovde ne razumeju?
    G. S.

vaš komentar