Svaki osmi učenik u Srbiji završi osnovno obrazovanje kao vukovac. Prevedeno u brojke, prestižnu diplomu o izvrsnosti prošle godine dobila su 7.454 učenika, odnosno 12,7 odsto svršenih osnovaca.

Gledano statističi mnogi bi rekli „Srbija ima čime da se ponosi“. Međutim, mala matura i međunarodna testiranja pokazuju da nije baš tako.

Najviše vukovaca u prošloj godini bilo je u Leskovcu (18,4 odsto), Nišu (15,6 odsto)  i Jagodini (13,9 odsto). I prethodnih godina su se te školske uprave isticale po broju vukovaca. Najmanji procenat učenika koji su poneli Vukovu diplomu bio je u Valjevu (7,9 odsto), Užicu (9,2 odsto)  i Čačku (9,8 odsto).

Vukovci su na završnom ispitu prošle godine pokazali znanje koje je za nijansu iznad republičkog proseka, što znači da sve petice u đačkim knjižicama nisu svi opravdali na testovima iz srpskog, matematike i predmeta po izboru. Takođe, po lošim rezultatima PISA testiranja ne bi se moglo zaključiti da u Srbiji uopšte ima odlikaša, o vukovcima da se ne govori.

I nastavnici u srednjim školama kažu da je slika „šarena“, da neki vukovci opravdaju diplomu koju su poneli iz osnovne škole, dok drugi ne pokažu zavidno znanje. Sagovornici Euronews Srbija kažu da je do „inflacije vukovaca“ došlo iz dva razloga – škole se trude da budu na dobrom glasu, ali i pritisak roditelja i đaka je ogroman da se poprave ocene zbog opšteg uspeha.

Resorno ministarstvo pokušalo je da reši problem podizanjem lestvice na viši nivo za dobijanje Vukove diplome, te su krajem 2022. godine promenjeni kriterijumi. Umesto svih petica u drugom ciklusu školovanja, od petog do osmog razreda, sada je neophodno da đaci imaju zaključene sve petice od prvog do osmog razreda i diplomu sa takmičenja (najmanje jednu diplomu „Dositej Obradović“).

Stroži kriterijumi nisu dali željene rezultate u prošloj godini. Podaci pokazuju da je broj đaka sa svim zaključenim peticama smanjen za oko jedan procenat. Tako je na kraju školske 2022/23. godine Vukovu diplomu dobilo 7.454 učenika ili 12,7 odsto, dok ih je godinu dana ranije, dok su još važila „opuštenija“ pravila, bilo 8.374, odnosno 13,6 odsto.