Leskovčani potrošili milione u JYSK trgovini

LESKOVAC –  Leskovčani su jutros u dugačkim redovima čekali otvaranje trgovine JYSK u bivšoj robnoj kući, a tokom dana ostavili milione u njoj jer su svi artikli bili na akciji, sa popustom od 50 do 60 posto.

Kupci su iz prodavnice izlazili sa džakovima.

“Paziro sam posteljine, jastuke, prekrivače, pečkire, čarape i bade mantile. Još ne znam šta je sve kupila supruga, nisam imao nerve da je čekam”, priča Leskovčanin Dušan Stamenković.

JYSK - dusan stanojevic

JYSK je danski trgovački lanac koji prodaje nameštaj, posteljinu i ostale opreme za domaćinstvo. Prodavnica koja je jutros otvorena u Leskovcu je jdna od desetak u Srbiji.

(Kraj) mil

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

19 komentara

  • Jadan narod, sirotinja… Sve koje poznajem su bili negde na moru, troše na gluposti… Mrzim nas…

    • Milose, slozio bih se sa tobom oko kupovine nepotrebnih stvari samo zato sto su jeftine dok bi na more trebalo da ide svako ko moze.sebi da priusti.
      Mali osvrt na tekst ispod.
      Hleb je rec koja kod nas gotovo da ima vrednost poput boga. Djura je, kao emocijalno inteligentna osoba, to iskoristio da bi probao da nabere sebi neki poen. Ipak hleb neopravdano ima status bozanstva u nasem narodu danas.
      Spomenuo je djura i zitarice. Kada uzmete neku od zitarica i izvadite joj vlakna, vitamine i minerale ostaje samo cist hidrat tj. brasno.
      Kada unesete brasno u organizam jedino za sta moze da ga koristi je energija. Organizam ima nekoliko rezervoara energije koju koristi, u jetri, u misicima a najveci je onaj koji najmanje volimo, salo. Dakle dok god imate sala, hleb je visak i nece vam se nista lose desiti ako ga ne jedete..
      Inace ima veci glikemijski indeks i od samog secera. Koliko samo dijabeticara znam koji izbegavaju da jedu voce, a sa druge strane krkaju hleb.
      Ljudi jedite cele zitarice, izbacite hleb iz upotrebe.
      Da kazem nesto i o rudarima. Rudarski posao jeste tezak ali i medju njima ima onih koji prolaza losije od drugih. To su rudari koji su ostali da rade u neprofitnom rudniku.
      Navikli su i na dobre plate i na dobru rudu. Presusilo je i jedno i drugo a oni obavljaju veci obim posla nego ranije. Neko bi cak rekao da bi mogli da ih uporedimo sa bivsim izabranim gradskim funkcionerima kojima se sudi za finansijske malverzacije. Verujte mi, to bi za njih bila uvreda. Znam sta ste pomislili ali niste u pravu. Ne bi za njih bila uvreda to sto ih porede sa nekim kome se sudi za finansijske malverzacije jer je svako nevin dok se ne dokaze suprotno. Za njih bi to bila uvreda zato sto je za vreme bivsih bio medijski mrak a danas bi oni najvise da molarisu o slobodi medija.

      • Acko prijatelju! Ziv si! 🙂

        Pa gde si bre, nema te sto godina. Da sam znao sta ce da te dovede medju nas, odavno bih ja pisao i o hlebu i o zitaricama.

        Ali priznaj nam ipak, nisi ti svratio ovde zbog hleba.

        San Marino tebe zulja, zar ne? 🙂

        Ako nisi shvatio i mene hleb slabo interesuje. Po svom starom obicaju opet zuris i nepazljivo citas. Ja jesam govorio o hlebu, ali sam takodje rekao da tu rec upotrebljavam u prenosnom znacenju.

        Kad me bude interesovalo to sto si nam ti tako lepo wikipedijski objasnio, ja cu da pitam uvazenog subspecijalistu ishrane, a ne tebe. Ti si valjda nekakav infustrujski menadzer. Zato cemo tebe da iskoristimo kad nam tvoji lideri konacno budu napravili industriju. 🙂 🙂 🙂

        Nego da te pitam ono sto mene i sve citaoce zaista interesuje, a ti budi dobar kao sto si oduvek bio, pa nam reci odgovor na sledeca pitanja:

        1. Da li znas gde se u ovom trenutku nalazi gradonacelnik Leskovca?

        2. Da li znas gde se u ovom trenutku nalazi jedini nadprosecno visoki clan gradskog veca?

        3. U kakvoj su vezi pitanja pod 1 i 2 sa Republikom San Marino?

        4. I kad se vec toliko razumes u proizvode od zitarica i gojaznost, zasto te svoje savete ne preneses onome ko u ovom trenutku najverovatnije zdere Italijanske testenine o trosku Leskovackog budzeta?
        ….
        …….

        🙂

        • I ja da sam miljenik urednice verovatno bi mi cesce pustali komentare.
          Totalno je nebitno u kom si svojstu iskoristio rec hleb, sve sto sam napisao je jasno i tacno, neka bude da sam skinuo sa wikipedie, ima dosta ljudi koji neznaju.
          Zamolio bih Tanasija Bosiljcica da mi posalje mejl, slao bih mu svoje komentare da ih Pekicevski obradi kako bi bili citljiviji i ostalim komentatorima.
          Na stranu ovo komentarisanje o Leskovcu, ja zaista mislim da je smanjenje potrosnje hleba jedan od ciljeva koje treba kao narod da uradimo. Izvinjenja ako si na bilo koji nacin osetio da ti drzim neko predavanje, verujem da znas i vise od onoga sto sam napisao, ali ovo i nije bilo upuceno onima koji znaju i tek je delic onoga o ishrani sto bih zeleo da predstavim citaocima.
          Deo teksta gde si hteo malo da se narugas meni, pa dobro sad bilo je mnogo gorih reci ovde. .
          Sto se tice putovanja gradonacelnika, vratio bih te malo u proslost kada smo o tome diskutovali. Kada putuje, sto putuje, kada ne putuje onda mu je zabranjeno. Pa putovace kada kod ima potrebe za tim, ja nisam njegov potparol i nemam plan rada gradonacelnika. Posle fiskalne stabilizacije grada imam samo veliko poverenje u gradonacelnika da ce grad izbaviti iz rupe u koju je upao zbog lose vraldavine DSa.

        • Djuro, a šta ti misliš, da l je Savić, s obzirom na duže radno iskustvo kao većnik, bio prikladniji da otputuje? Verujem da ovog što je otputovao kvalifikuje baš to što je većnik, a ne nešto drugo, kao hobi na majanje, na primer.

          Ne daj bože da su putnika većnika turili samo da sedne bilo gde i primi platu iz ALER- plus dodatak, a što je preko sto hiljada! A od iskustva van radnog vremena on ima- Unapređenje Tehnologije baklave kod Koču. Stvarno, hoće li sad svi većnici da idu na put sa gradonačelnikom? Mislim kad izvezemo naš četvrti brend-Kočina baklava u San Marino, za koji ovaj većnik što je otputovao i nije znao gde se nalazi. Ali, to ga nije sprečilo da krene na put, žrtvujući sebe čak i da se izgubi, ko Kolumbo. Bez obzira što ni njemu nije jasno -gde ide i što ide, on je krenuo. A u veće su ga turili, jer nikom i nije potreban kad odsustvuje. Jao, a ja baš nisam prijemčiv gradonačelniku, jer nikako da naučim lekciju- Razumem, generale, Kako Vi kažete Vaše visočanstvo, U pravu ste gospodine, Službenica, Moj naklon, Kako se ja toga nisam setio, Baš sam to hteo da predložim, Dozvolite mi da pokupim kukuruz na kolenima, Mene čini srećnim- ono što Vas ispunjava ili Dozvolite da me ispuni- Ono što Vas čini srećnim. Pa možda i ja vidim San Marino. I samo da znate. I samom gradonačelniku je smešno koliko ga dvore, kad ga dvore, a moraju ako hoće da putuju. On uživa, pa slobodno pustite komentar, bez ustručavanja. Ovo mu dođe kao preporuka- skraćeni kurs za produženo političko napredovanje.
          Uzdravlje, Djuro, brate!

  • Od San Marka do San Marina, iliti hleb nas nasusnji. Integralni 🙂

    Hleb. U nas Srba, to je osnovna zivotna namirnica. Izradjuje se od razno raznih zitarica, najcesce psenice. U prenosnom znacenju, hleb moze da bude sve ono sto je coveku neophodno za zivot i bez cega se ne moze. Po toj jednacini, hleb je jednak zivotu i u daljem tekstu, ne treba praviti razliku izmedju te dve reci.

    Do hleba se kao sto svi to dobro znamo, dolazi na manje ili vise tezak nacin. Svi mi dakle zivimo, manje ili vise tesko. U zavisnosti od profesije tj. nacina njegovog zaradjivanja, nekima je hleb mekan kao pamuk, a nekima je Boga mi tvrd, zilav i opor.

    Za rudare se tvrdi da jedu najgorkiji hleb. Izbrojali su mu cak 7 kora. Takodje se smatra da je u odnosu na rudarski, svaki drugi posao, najblaze receno prava zajebancija.

    Ja ne sporim fizicke napore kojima su izlozeni postovani rudari. Ne sporim ni opasnosti koje im prete u okruzenju u kojem oni rade, narocito ako se radi o podzemnim kopovima. Ipak, da li je njihovo parce hleba, zaista najteze zaradjeno?

    Posmatrajmo stvari iz malo drugacije perspektive.

    Rudar svakog dana stane ispred lifta, pozdravi predhodnu smenu, oni mu odpozdrave sa srecno i to je to. Kada sidje dole, on kopa, minira, vuce, gura. Prosto receno, rmba celih 8 sati. Prilikom svega toga, on ima samo jednu, jedinu misao u glavi. Da na kraju smene, ziv i zdrav izidje iz okna i da ponovo vidi svoju decu.

    Verovali ili ne, to je posao bez stresa. Oni su svesni koliko je njihov posao opasan i zato uopste ne razmisljaju o tome. Istrenirali su sami sebe, da ne misle na ono, na sta ne mogi da uticu. Njihove misli su iskljucivo upucene ka onima, koji im najvise znace. Jedino tako uspevaju da i posle mnogo godina pod zemljom, ostanu u potpunosti normalni ljudi.

    Dakle rudari u toku svoga rada, stalno misle na svoje porodice. I sto nije manje vazno i one na njih.

    Pa ako se u skladu sa tim, zanemari sva rudarska muka i znoj, sto je naravno jako tesko, mora im se zavideti na ljubavi koju pruzaju i zbog koje se zrtvuju. Jos vise im treba zavideti na onoj ljubavi, koja im se zbog svega toga uzvraca. Retko je to u danasnje vreme, u unutar porodicnim odnosima. Retko i dragoceno.

    Poredjenja radi, posmatrajmo za trenutak neku drugu profesiju. Recimo neku u kojoj se za razliku od rudarske, ulaze mnogo manje fizickog napora i jos se pri tom gledano kroz novac, mnogo vise zaradjuje. Uzmimo na primer jednog izabranog funkcionera, a to je u odnosu na bilo kog rudara, u svakom pogledu, potpuno druga krajnost.

    I na prvi i na drugi pogled, njegov hleb je mekan kao dusa, zar ne? A da li je bas tako? U svrhu odgovora na ovo pitanje, zagrebimo malo dublje ispod ocigledne povrsine i posmatrajmo obaveze jednog naseg „izabranog gradskog funkcionera“ u intervalu od samo 48 sati. Dakle sasvim namerno, posmatracemo njegove obaveze iz predhodna dva dana jer su nam one u najsvezijem secanju.

    Svim tim nastupajucim obavezema, kao i obicno predhode konsultacije sa strucnim timovima i njegovim najblizim saradnicima, u poznatom gradskom intelektualnom sastajalistu, koje se zove, „San Marko“.

    Posle toga, nakon kratkotrajnog nocnog pocinka, od ranih jutarnjih sati se pristupa realizaciji zacrtanih zadataka. Obaveze se menjaju kao na traci i samo i jedino kao realizovane se ostavljaju ad acta. Pomenucemo samo neke od mnogobrojnih.

    Dan prvi.

    Tacno u podne on je pristupio svecanom otvaranje necega. U ovom slucaju sajma hrane i vina. Selekciju izlagaca je izvrsio njegov omiljeni saradnik, koga odlikuje pre svega „strucnost, obrazovanost kao i visok moralni i intelektualni integritet“.

    Verovatno je zbog takvih „selektorovih“ osobina, izlozba bila prepuna falsifikatora i poznatih trovaca iz prehrambene industrije. Oni su kao takvi poznati i izvan granica nase zemlje. Da se odmah zna, ne radi se o nijednom izlagacu iz Juzne Srbije.

    Istoga dana, uz takodje ogromnu medijsku paznju, nas „izabrani funkcioner“ vrsi nesto sto bi se moglo nazvati svecanim otvaranjem u najavi. Naime tom prilikom nam je svecano najavio da ce za 5 dana biti zavrseni radovi na rekonstrukciji dela gradskog toplovoda.

    Zasto nije sacekao tih 5 dana, pa da to parce otvori onako kako samo on to ume, uz makaze i crvenu lentu, saznacemo kasnije.

    Zatim u smiraj dana, ponovo slede strucne konsultacije u renomiranom objektu cija basta ima najnapredniji pogled u gradu.

    Dan drugi.

    Ustaljeni samopregorni ritam, slican svim predhodnim danima se ponavlja. Jedina novina je pokusaj nekakvog NUNS-a da uspori taj zestoki radni tempo i da zastiti one koji su krivi do neba.

    Nas „izabrani gradski funkcioner“ na te pokusaje naravno ne obraca paznju. U skladu sa poslovicom, bez obzira na pse koji laju, njegov karavan stize na festival paprike. Tu on prisustvuje takmicenju u kome lokalno zensko roblje, pokusava da ogromnom iglom ne probusi sopstvene prste. Ponovo je njegovo prisustvo izazvalo neshvatljivo veliku paznju lokalnih medija.

    I tako obaveza za obavezom i na samom kraju dana, ponovo naravno neizostavni San Marko. I mozda ste dragi moji pomislili da sada na red konacno dolazi pocinak i zasluzeni odmor „izabranog gradskog funkcionera“. Medjutim, debelo ste se prevarili.

    Umesto toga, sa probrani drustvom se uzurbano hita ka aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu. Zatim sledi ukrcavanje cetvoroclane ekipe u avion za Italijansku Jadransku obalu. Preciznije grad Rimini. Posle sletanja na aerodrom „Federiko Felini“ u Riminiju, do odredista je ostalo jos samo 25 kilometara. I dok vi sve ovo citate, odabrano drustvance sa blesavim kapama na glavama, je konacno pred vratima svoga cilja.

    REPUBLIKA SAN MARINO

    Nadam se da ste pazljivo citali i da ste shvatili osnovnu razliku izmedju posla rudara i naseg „izabranog gradskog funkcionera“.

    Rudar sve sto radi, radi zbog svojih uskih i sebicnih ciljeva. Odnosno, radi samo za svoju decu, i svoju zenu.

    Za razliku od njega, nas „izabrani gradski funkcioner“ sve sto radi, radi zbog svih nas. Zbog opsteg dobra je, dakle, primoran da zapostavlja i svoju decu i svoje zene.

    Kao sto vidimo, nas „izabrani gradski funkcioner“ se zbog svega toga, nalazi u stalnom stanju latentnog stresa, koji ce kad tad, uzeti svoj danak.

    Da bi smo iz svega napred navedenog uspeli da izvucemo relevantne zakljucke, moramo povecati uzorak za ovo poredjenje. Treba nam bar jos jedno zanimanje, kako bi smo sto vise smanjili mogucu gresku u nasem nastojanju da prebrojimo korice na hlebu.

    Zato cu kao trecu profesiju uvrstiti novinare, odnosno njihovu endemsku podvrstu, Leskovacke novinare.

    Leskovacki novinari su, kada je novinarstvo kao profesija u pitanju, nesto u potpunosti posebno. Pojedinacno se veoma razlikuju, ali to sada naravno nije tema. Ono sto jeste tema ovog mog pisanja je nacin na koji svi oni zaradjuju svoj hleb. Po tom pitanju Leskovacki novinari neodoljivo podsecaju na studente, a to znaci da se dele na budzetske i samofinasirajuce.

    Posebnu paznju ovom prilikom obraticemo na budzetske novinare i nacin na koji oni zaradjuju svoje parce nasusnjeg kvasnog peciva.

    Radi se o grupi privilegovanih koja na prvi pogled ima svoju zagarantovanu porciju. Zbog toga bi trebalo da stalno mrdaju repom, zar ne. Medjutim, da li je bas zaista tako i da li su zaista srecni zbog toga?

    Sta to sve oni moraju da otrpe, da bi ispunili ocekivanja onoga u cijim je rukama vekna, od koje svi oni ocekuju svoj komad?

    Za pocetak moraju da ga prate u stopu. Moraju da stalno slusaju njegove, ne bas pametne i logicne verbalne konstrukcije. Moraju da peglaju njegove govorne greske i nebrojene lapsuse. Moraju na sve to da klimaju glavom i kobajagi zainteresovano beleze svaki njegov potez.

    Nabrojane radnje poprilicno podsecaju na usluge koje nude agencije za profesionalnu pratnju, zar ne?

    Uz sve to, Leskovacki budzetski novinari, moraju svakoga jutra da sami sebe pogledaju u ogledalu. Zato je sve to ukupno za njih u poslednje vreme gotovo nemoguca misija. Zato pojedini od njih, u poslednje vreme, deluju veoma, veoma neumiveno.

    A tek stres. Ubitacan je taj osecaj nemoci i ocaja, kada vam neko iz cistog hira oduzme 10% od ionako tananog sledovanja.

    A ako ne daj Boze budu pisali o Republici San Marino, mozda izgube i preostalih 90 %.

    I na kraju pitanje…

    Kome su stvarno naj grkiji zalogaji hleba i kakve veze San Marino ima s’tim? ❓

  • Nisu Leskovcani potrosili , nego poljoprivrednici koji rade u opstinu…..:)

  • Epa, „MISO“,ja sam danas leskovcanka bila tamo,i sve gospodje su celo radno vreme provele tamo „puzu“, i muvale ko nezdrave,slucajno ih poznajem,jer ih poznajem,navescu profesije i ustanove,profesorke,Gimnazija,Ekonomska,doktorke Stari ured,Bolnica,Osmospratnica to su neradnici, Biblioteka…a slucajno sam zaposljena u toj radnji sto se otvorila,i ujutru se ne biju za posluzenje „poljoprivrednici“,nego gradske babe i dede,tako da te molim da ne vredjas ljude koji posteno zaradjuju novac,a ne cekaju da papriku da kosta 10 din,za ajvar nego lepo uberu a mi ako nemamo parice,mozemo da lizemo asfalt,molicu respekt!

  • „PAUZU“ ispravka

  • Ja Ja…Pa nisi bas slucajno zaposlena , verovatno si sa sela . Koliko sam razumela vecina koji rade u opstini su sa sela i imaju novaca, a radno mesto im sluzi da gluvare i sakupljaju godine radnog staza. Molila bih sve da malo vise zaposljavaju ovu nasu decu iz grada , jer mi prihode sa njiva ili od stoke nemamo!

    • Mozda su i sa sela,sto je pokazatelj da rade i zemlju i plus u gradu..dakle…skolovaniji su od tebe….a i ne bi ovde pisali sigurno kao ti,,,degradacijom…jer si dokona i nepismena primitivka.XDD

  • Kvalitet 0 …

    • Miloše, kvalitete je odličan, danas sam bio i pogledao.
      Forma Ideale i slične izvikane firme mogu samo da sanjaju o ovakvoj robi i cenama.

      • Slucajno sam proizvodjac textilnih proizvoda tako da toliko o tome .Kineski Krep iz druge klase i onaj njihov poliesterski pamuk. A o cenama necu da komentarisem . Silikonski jastuk koji ja pravim je 500 din njihov u losijem kvalitetu i to bez kese je 3000 .

        • Više sam gledao nameštaj, tako da, što se tiče tekstila najverovatnije ste u pravu, nemam razloga da vam ne verujem. Ono što sam video od nameštaja zadovoljava moje ne tako visoke kriterijume 🙂

        • Milose ostavi broj firme jer bih ja kupila jastuke. Ovi sto su tamo jeftiniji nisu dobri. Hvala

  • Za namestaj se i ja slazem sve je ok .

  • 066400294 Milos Jastuci i posteljine.

vaš komentar