Ljudi smo, pre svega!

Ljudi smo. Nismo oni koje treba žaliti.. Mi nismo hendikepirani i ne tražimo ničije sažaljenje. Ljudi smo, roditelji teško obolele dece i dece ometene u razvoju.

Veliki broj nas je radno sposoban i radi smo da privređujemo i budemo korisni, kako nama lično, tako i društvu čiji smo integralni deo. Ali to svoje pravo ne možemo da koristimo i ostvarujemo zbog prirode bolesti naše dece.

Dvadesetčetvročasovna pažnja koju usmeravamo ka deci nam ne daje mnogo prostora za bavljenjem zanimanjima za koja smo stručno osposobljavani. U našim radnim knjižicama i biografijama (u velikoj većini slučajeva) nema radnog staža, socijalno i zdravstveno osiguranje ostvarujemo kao nezaposlena lica.
Prinadležnosti koje od države primamo na osnovu stepena invaliditeta naše dece (tuđa pomoć i nega) su ponižavajuće mali i jedva dovoljni ili nedovoljni za preko potrebne skupe lekove, pomagala, terapije i neophodne tretmane za funkcionisanje naše dece.

Nismo oni koji će sutra „osvanuti“ sa transparentima pred zgradom Vlade, a rado bismo. Previše je razloga za to. Nismo, jer nemamo kome da poverimo na staranje našu decu, da bi se izborili za ostvarenje njihovih prava. I svesni smo toga.
Istovremeno i paralelno sa tim država sve čini da podrži hraniteljske porodice. One ljude koji imaju dovoljno hrabrosti i ljudske širine da se uhvate u koštac sa problemom od kojeg većina sveta okreće glavu.
Da usvoje dete ometeno u razvoju i brinu se o njima, uz pomoć i podršku države. Za ovo što čine hraniteljske porodice dobijaju novčanu nadoknadu, platu, uplaćuje im se penzijsko i zdravstveno osiguranje i ostvaruju pravo na tuđu negu i pomoć. Sve ono čega smo mi, roditelji hendikepirane i dece ometene u razvoju uskraćeni. Brigu o našoj deci država „hraniteljima“ tretira kao posao.
Dok smo mi, biološki roditelji, diskiminisani i onemogućeni da ostvarimo pravo na rad, radni staž i samim tim penziju jednog dana.

Mnogi nisu u stanju da finansijski izdrže prevelike troškove života i lečenja i primorani su da svoju decu predaju na brigu institucijama sistema i kasnije na usvajanje u hraniteljske porodice. Paradoksalna je situacija da do momenta usvajanja, dok su u svojim biološkim porodicama nema sredstava za našu decu, a da se sredstva volšebno pojavljuju kada brigu o njima preuzmu hraniteljske porodice. Ne tražimo milost, ne molimo i nismo oni koje treba žaliti!

Ljudi smo, pre svega. Obični ljudi, koji žive svoje živote i žele da olakšaju živote svojih najmilijih, da ih i oni žive dostojno čoveka. Naša životna misija je da im to omogućimo, a na institucijama sistema da nas tretira jednako kao i one kojima danas pomaže u tome.

Do zaista budemo jednaki, podrška zakonu „Roditelj – Hranitelj“ #podrži i Ti!
(Slobodan Jovanović)

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

vaš komentar