MMF: U Srbiji ugroženo više od 140 hiljada radnih mesta

Ako izostanu konkretne mere za ublažavanje krize ove godine u Srbiji bi moglo da se ugasi između 140 i 160 hiljada radnih mesta, piše u najnovijoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda nakon četvrte revizije aranžmana sa Srbijom.

U analizi koju prenosi portal Nova ekonomija naglašava se da je nekoliko monetarnih i fiskalnih mera koje su do sada preduzele srpske vlasti ublažilo uticaj krize.

Smanjenje kamatne stope, državne garancije za kredite malim i srednjim preduzećima i subvencionisani zajmovi Fonda za razvoj, kratkoročno su smanjili troškove kamata.

Ipak, navodi se da bi odobravanje novih zajmova moglo da utiče na sposobnost preduzeća da plaćaju kamate u periodu kada se one ponovo normalizuju.

Pored dobrih bilansa u preduzećima zadnjih godina, kako se dodaje, treba imati na umu da pandemija može da poveća nezaposlenost.

MMF napominje i da je od 100 do 120 hiljada radnika u Srbiji zaposleno je u firmama koje imaju probleme sa plaćanjem kamata i sa likvidnošću.

Bilo bi dobro da država nastavi sa merama pomoći

Posebno su osetljivi sektori poput industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.

Rizična dugovanja preduzeća bi takođe mogla da budu u porastu i to za preko 40 odsto do kraja 2020. godine, ako se ne preduzmu mere za ublažavanje tog stanja.

Ukupni godišnji prihodi preduzeća trebalo bi da ove godine porastu sa 23 na 33 procenta.

Sektori kao što su komunalne usluge, ugostiteljstvo i građevinarstvo imaju velike koristi od pomoći države.

U oblastima poput obrazovanja, proizvodnje hrane i pića, očekuje se više koristi od fiskalne politike, a u transportu, rudarstvu i telekomunikacijama zarada na uloženi kapital bila je 10 odsto veća.

Što se tiče nivoa zaduženosti, čini se da su srpske kompanije uglavnom pod manjim opterećenjem od firmi u sličnim zemljama, što ukazuje na manje razvijeno tržišta duga.

Ipak, preduzeća u Srbiji imala su koristi i od velikih priliva stranih direktnih investicija i zadržane dobiti kao izvora finansiranja poslednjih godina.

U sektorima rudarstva, građevinarstva, veleprodaje i maloprodaje prosečni EBIT (profit pre plaćanja taksi i poreza) pokrivao je troškove kamata 6 do 9 puta krajem 2019.

Međutim, oko 15 odsto firmi pretrpelo je gubitke tokom 2018. i 2019, u sektorima građevnine, mašina i opreme, a MMF-a naglašava da su te „zombi firme“ držale oko 20 procenata ukupnog duga svih preduzeća koja su ušla u njihovu analizu.

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Koje crne strane investicije? Drzava je davala novac obezbedjen od stranih i to nepovoljnih kredita. I ta slavina sada presusuje. Srbija po razlicitim osnovama treba godisnje da vraca preko molijardu evra. Odakle? Ipak lazu jer je predsednik reao koliko ce novih radnih mesta biti otvoreno, a on nikad ne laze.

vaš komentar