Otkako je na svom imanju u Etno selu “Vila Jefimija” koje se nalazi u Preobraženju, nadomak Vranja, nastanio autohtono stado grla balkanske dugodlake koze, karakačanske ovce, a među kojima se nalaze i krave rase Buša i ovca vlasinska vitoroga žuja koja je jedna od najređih životinjskih vrsta kod nas, Nenad Ordić praktično ne izbija iz njega sve dok se sam ne uveri da su svi poslovi završeni oko ovih životinja.Posla oko stada ima uvek toliko mnogo tako da je i njegova pomoć angažovanim radnicima oko čuvanja stada dobro došla,a Nenad je počeo i da adaptira objekat za proizvodnju sira i mleka.

Nenad koji je po struci diplomirani pravnik sa dobranim radnim iskustvom se ne libi ni jednog posla u svom etno selu. Kada zatreba on pomaže i oko muže krava rase Buša od čijeg mleka je počeo i probnu proizvodnju autohtonog belog sira. Pre nego što otpočne proces proizvodnje ovog sira on ovo mleko pomeša sa pomuzenim mlekom od dugodlake balkanske koze kako bi dobio sir vrhunskog kvaliteta koji ukusom podseća na kajmak.

Čim je ovaj sir ponudio tržištu usledila je takva potražnja za njim da je on odlučio da odmah krene u njenogvu ozbiljnu proizvodnju, pa je zato ovih dana i angažovao radnike na adaptaciji jedne stare zgrade u etno selu koju želi da preuredi za ovu namenu. Kada majstori završe započeti posao on planira da uređeni prostor potpuno opremi opremom neophodnom za spremanje i čuvanje sira i mleka tokom čitave godine i zaposli još četiri radnika koji bi bili angažovani na proizvodnji sira i održavanju i hranjenju stoke.

Iako zna da će to u uslovima pandemije korona virusa ići mnogo teže njemu ne pada na pamet da odustane od svog cilja jer se i sam uverio koliko su njegov sir, mleko i kiselo mleko koje je tako čvrsto da se nožem seče, traženi od gostiju koji dođu na ručak u njegovo etno selo, a pogotovo od građana koji su preležali korona virus i sada pokušavaju da povrate svoj imunitet.

“Odlučio sam da nabavim još četiri do pet krava rase Buša kako bih proširio proizvodnju i podmirio potražnju mušterija za ovim mlečnim proizvodima uprkos tome što ove krave daju samo od 3 do 3,5 litra mleka dnevno i što se teško privikava na štalski način držanja, a pgotovo na mužu jer je reč o poludivljoj životinji. Ovakve krave čija cena dostiže sumu od 800 evra po komadu je veoma teško naći na našem području jer je ova rasa praktično istrebljena u vreme pojave bolesti kvrgavosti kože kada je proglašena za prenosioca ove zaraze”, priča naš sagovornik.

Šumu ogradio žicom i postavio video nadzor

U svom vlasništvu Nenad ima i četiri hektara šume koja se prostire oko etno sela. Dva hektara je već ogradio debelom žicom i opremio video nadzorom tako da u tom delu pušta svoje životinje da slobodno pasu. Uskoro će na isti način ograditi i preostala dva hektara gde će životinje boraviti tokom celog dana i biti atrakcija za njegove goste koji šetaju šumom.

“Biće u prilici da vide i brdske domaće konje, balkanskog magarca, svinje Moravke i karakačanskog konja koji vodi poreklo iz Bugarske, a koga jedino u Srbiji mogu videti kod mene, ali i kokoške kosovske pevače koje držim u ekonomskom delu etno sela”, priča Nenad.

On ima mnogo planova za budućnost i kaže da mu je pomoć države neophodna. Sa zahtevom za pomoć u nabavci novih grla stoke autohtone rase i opreme za objekat u kome će da proizvodi sir i drži mleko obratio se nedavno i upravi grada Vranja.

Više puta se, kaže, za pomoć obratio na ovu adresu, ali je tamo, nažalost, naišao na maćehinski odnos i zato će se sa istim zahtevom obratiti i predstavnicima resornog ministarstva.

“Imam ogroman problem sa umatičenjem autohtonih rasa životinja zato što nas stavljaju u isti rang sa držaocima komercijalnih životinja. Oni koji komercijalno uzgajaju životinje imaju i komercijalnu liniju rodovnika. Mi to nismo u stanju da obezbedimo jer prilikom nabavke ovih rasa stoke nailazima na domaćinstva u kojima isključivo drže po jedan ili dva primerka određene atohtone rase životinja. Na ovaj problem nekoliko puta sam ukazivao predstavnicima našeg resornog ministarsta ali povratnu informaciju na tu temu nisam dobio”, kaže nam Nenad.

Naglašava za kraj da se boji da će zemlja ostati bez važnog genetičkog resursa ako resorno ministarstvo nešto ne preduzme.