LESKOVAC – Neda Ukraden je na otvaranje Roštiljijade doputovala direktno iz Sarajeva. A u Leskovcu je dočekalo veliko iznenađenje – cela njena porodica na okupu i veliki broj prijatelja iz celog regiona koje nije videla godinama.

Na konceru je Leksovčane zamolila da joj nađu muža:

„Hoću jednog Leskovčanina da mi nađete da se udam, ali ne nekog fićfirića već pravog domaćina“, poručila je Neda.

„Kad sam videla unuke, ćerku i zeta ovde u Leskovcu, mojoj sreći nije bilo kraja. Ovo je najlepši mogući koncert u mom životu jer unuci me do sada nikada nisu gledali na živom nastupu„, počinje svoj razgovor za Jugmediu jugoslovenska Tina Tarner.

Za nju smo i mi imali iznenađenje pa joj pod prste proturili ploču iz daleke 1985. godine i zamolili je da nam je potpiše.

„Ta ploča mi je donela mnogo ljubavi i zaštitni znak – pesmu „Zora je svanula“. To su bila zlatna vremena„, priseća se Neda.

U Leskovcu je poslednji put nastupala pre 30 godina, negde pred rat, a večeras su je ovde dočekali čak i Dubrovčani.

„Poslao mi je jedan moj prijatelj iz Dubravnika poruku: Pozdrav, vidimo se u Leskovcu na Roštiljijadi. Ja sam mislila da je greška, ali je on zaista došao i čovek bio među prvima na probi. Leskovac je sa ovom

Roštiljijadom postao kao minhenski Oktobar fest. To je brend koji mnogo znači u celom regionu a da prvo vi Leskovčani toga niste svesni, to sam primetila„, iskrena je Ukraden.

Ređala je na koncertu svoje stare i nove hitove i nije štedela publiku kojoj se, kako kaže, oduvek klanjala.

„Ja sam u Leskovcu nastupala prvi put tačno pre 45 godina i svega se kristalno sećam. Vaš jug je za mene oduvek imao neku specijalnu težinu i obavezu. Prvo jer je narod ovde jako muzikalan. Drugo, ovde je miks ukusa koji podrazumeva  i ljubav prema orijentu, prema narodnoj pesmi i roku i džezu. Toga nigde drugde nema. I uvek sam zbog toga ove ljude ovde poštovala i morala ozbiljno da se potrudim da osvojim njihova srca. Nije bilo lako„, priseća se Neda.

U tom spomenaru uspomena zaključuje da „na Balkanu nikad mira, ni tišine, a ni sna„, poput stiha jedne od njenih najpopularnijih pesama.

„Na žalost, svojim pesmama sam predvidela mnoge situacije. A na Balkanu, evo, svedoci smo i poslednjih dana, nikada neće biti mira, ni tišine, a ni sna. Ja odbijam na silu da razmišljam o tome i mislim da je sve što se dešava izuzetno štetno za naše narode. Ako je trebalo da izvučemo neku lekciju i pouku iz svih ovih dešavanja decenijama unazad to je da sve što se desilo obilo nam se o glavu. Ništa nam to dobro donelo nije. Ali plašim se da je ta pesma o Balkanu postala i himna Balkana, na nesreću svih nas“ ističe.

To je naš usud i naša istorija potvrđuje da je to tako, mišljenja je velika diva nekadašnje Jugoslavije.

„Mi smo na velikoj raskrsnici međunarodnih interesa, u sukobima nekih velikih sila gde se raskusuravaju preko naših zemalja, pre bih rekla naše zemlje, da mi ne zamere političari… A njima poručujem, političarima, da sarađuju, da proizvodimo i trgujemo zajedno, da se družimo… Najlakše se je potući. A šta ćemo posle?“ , ostavlja nam na kraju razgovora ova žena, savim obiučna, baka troje unučadi, koja je i sam za vreme građanskog rata preživela golgotu koje ne želi da se priseća.

Dragan Marinković