ЛИЧНИ СТАВ

НЕЗАВИСНИ И СЛОБОДНИ

Eто, прође, протутња лето 2019., као да  га никада није ни било.  Ко се је одморио, само не знам од чега, одморио се, ко није – ко му је крив – јесен већ увелико гази наше животе. Писао сам,овај текст као мој лични став, водећи строго рачуна да не увредим никога, а да, ипак, кажем оно што мислим.Трудићу се да га, са опроштењем, не тупим, објашњавајући зашто ово радим – ја то радим, јер треба мени. А аколи, пак, поштовано читатељство,  сумњате у ово моје писаније, моју искреност – „мислите ви шта хоћете, ко вас јебе“ –  само да знате  много ме заболе Црвени Бан, а још више  „Себастијан Курц омотан бодљикавом жицом!“.

Овај текст је моје лично закерања да кажем шта мислим о само једној теми, али свевременској: да ли су новине и новинари  независни и слободни? Одмах, на самом почетку, без било какве дилеме, категорички тврдим: медији, па и лесковачки, свих боја и облика, као и новинџилук, су апсолутно независни и слободни, у свој својој бити. Сигурно се питате: На којим чињеницама ја заснивам ову моју тврдњу? Хајде да сада натенане – сине ира ет студио – размотримо ову моју тврдњу.

(дугачак текст – просечно  читаоцу ће требати око 15 минута; кога не интересује овај мој лични став, о новинама и о новинарима, нека одмах престане са читањем.)  

У политичком, па самим тим и у друштвеном животу Лесковца,  сваког боговетног дана траје перманентна, дивља расправа, о томе какви су нам медији потребни, какви су новинари у тим медијима, и колико јавно мњење утиче на лесковачку  јавност – ако је уопште има. А, нема је. Расправа  тече у старом добром духу, како и доликује, небеском и од бога изабраном народу, са уважавањем и етикецијом толико познатој код српских домаћица, а поготову српских домаћина, које се не би посрамили ни на двору краљице Викторије.(Ко је луд, нека поверује.) Еристика илити умеће вођења јавне препирке, усађена је у геному српског бића – чудна смо ми воћка, чудновата!

Читава филозофија новина и новинарства, бар тако ја мислим, полази од претпоставке: новинарство је увек етички пројекат. Зато, када се говори о новинарству, ова моја претпоставка  увек се мора узети у обзир, јер на њој и заснивам своју тврдњу, коју још једанпут, да утврдимо градиво, понављам: новине и новинари су независни и слободни, увек су били, сада су и биће!

Господо Лесковчани, утврдите следеће, мада сумњам да ћете икада то утврдити: сви лесковачки медији, ама баш сви, у било којем облику, било којих боја и идеолошких опредељења, су слободни и независни онолико колико њихови власници имају достојанства, морала?, талента, образовања, језичке културе, способности,  здравог разума, љубави и поштовања према новинарском кодексу и овој моћној професији, у својој жестокој борби против фалопластије локалних моћника и ибрет ханума.

У свом набрајању особина које требају да имају власници медија, да би њихови медији били слободни и независни, нисам навео храброст, односно да имају херца и јајца. То су стереотипи код лошог новинџилука, и стање неозбиљности, зато и делим став Б. Т.: „За новинарство није потребна никаква храброст, већ писаћа машина и познавање свих 30 слова азбуке, а ако је могуће, и познавање употребе запете.“ Зато, о тим „особинама“, ни речи. Нама, конзументима локалних медија, потребни су само достојанствени медији, који ће извештавати „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“. Ништа више, а ни мање, нама није потребно. Довољно је. Провокације, које трпе власници локалних медија, су, без сваке сумње, енормне: политички и економски притисак кроз разноразне тужбе или злоупотребе пројектног финансирања, како би писање односно извештавање у њима попримило карактер исфорсиране пропаганде у корист тренутне политичке странке на власти, а све у жељи да владајућа политичка странка,сасвим незаслужено, добије на важности, популарности и значају.

Међутим, ако један једини пут власник неког медија попусти пред провокацијом представника власи, провокација ће следити за провокацијом и томе неће бити краја, а као резултат таквог пристајања на слуганство добићемо страначко гласноговорничко гласило без идентитета, важности, па и читаности. Као што видите, нисам навео ни да медији треба да преносе истину и само истину. Јер, о томе шта је истина, а шта не, јако, јако обазриво.  Времена има своју рефлексију, која каже да је увек овако било, да је сада и да ће увек бити: медији су детерминизирани плод наше паланачке филозофије и свакодневнице, као финални производ лесковачког менталитета, поимање стварности, демократије, истине, жеље за истицањем, морала?; огољеног, до коске, поднаредничког синдрома који гвозденом руком влада у појединим лесковачким медијима, препотентности (нико нема што Србин имаде), а у вечитој инерцији ка паланачкој чамотињи.

Ако се, власници медија, ослободе ових „особина”, бар неких, јер свих је немогуће, добијамо достојанствене медије, па самим тим и слободне и независне.  Шта То у пракси значи? То значи, пажљиво читајте, да: сваки медиј, ама баш сваки,  слободан је и независтан, самим тим и достојанствен, који на својим страницама или екранима пласира, по сопственом нахођењу, шта му је воља и шта год пожели – бежећи, као ђаво од крста, од рашомонства –  а све у циљу правовременог и непристрасног информисања својих читаоца и гледаоца. Међутим, власник  и одговорни уредник, морају, при чистој памети, бити свесни чињенице и спремни на: коју и колику цену ће морати да плате. Нема вађење: А, што се тиче морала, па, морала сам! Или, још отрцаније: Имам децу, а треба леба и слеба! Власници медија морају да науче чувену кажу: Неје мајка сина карала што се коцкаја, него што се вадија из булу! Тако и они, власници медија и уредници, да знају: само они има да вадив трње из минџе, када дође стани-пани, нема кој други! Капито. „Мислите о томе док смете, ако смете!“ А, сада о нивинџилуку.

Не знам да ли су лесковачки новинари свесни каквим убојитим оруђем, па и оружјем, ако ћемо право, располажу?! Новинарство је, колико ме сећање још добро служи, седма сила, а медији су, поред судске, законодавне и извршне, четврта грана власти, сваке „нормалне“ и успешне државе. Шта то значи? То значи да су медији најутицајнији сегмент сваког друштва, па и нашег лесковачког, који својим деловањем изузетно утичу и на судску, и на законодавну, а посебно на извршну власт; утичу и на културу, здравство, трговину, моду, индустрију, просвету, проституцију, инфраструктуру и уређење Лесковца; од пресудног су значаја на избор и довођење на власти политичких странака; у борби против корупције и свих девијантних и криминогених појава у Лесковцу, у стварање повољне атмосфере код хуманитарних акција…То значи да медији, а првенствено новинари у њима, могу и морају да својим анганжманом присиљавају власт да се придржава, да поштује и да афирмише институције система, тј. прокламовани систем вредности друштва. (Не заборавимо, власт се дефинише као монопол над физичком силом!).

Новинари су ти, који радећи по редакцијама дневних новина, недељника, на телевизијама и ел. порталима, креирају јавно мњење и самим тим су највећи, ако не и једини контролори, критичари и коректори градске власти, бар у Лесковцу где опозиција власти скоро да и не постоји.

Добро је познато да  неконтролисана власт није демократска; раније или касније, била она демократска или диктаторска, постаје осиона, довољна сама себи, грамзива, властољубива и славољубива. Зато су ту медији и новинари у њима да стану на пут таквим појавама, да их жигосу и обелодане.

Без  достојанствених  новинара (што је алфа и омега слободног и независног новинарства), без истраживачког новинарства, нема демократије; добијамо само  поганлук и пасјалук власти, добијамо огољену какистократију, која функционише под промотивним слоганом  „Ко их јебе“ и „Боли нас ђока“. Зато је кондицио сине ква нон сваког демократског друштва, овде првенствено и једино мислим на Лесковац, да  имају  образоване, школоване, талентоване, квалитетне, стручне и, у првом реду, достојанствене новинаре.

Лесковачки новинари не треба да су само пуки преносиоци појединих  информација у медијима ,  да су поштари, пошто поштара већ имамо, а нису ни курири, јер и курира имамо. Новинар је критичар, а не критизер, сваке информације коју преноси својим конзументима; зато мора да је школован, широко образован и критичног духа, јер само такав треба и може да кроз стручне коментаре износи личне ставове; да кроз дебату, ту основну тековину демократских односа у друштву, обавештава јавно мњење, оно које га чита, о различитим ставовима и мишљењима актера прослеђене информације. Па да кроз коментаре, својих читаоца, као повратну спрегу, ствара услове за формирање јавности. Зашто би иначе, за чије бабе здравље, уопште писао? Наравно, за такво озбиљно новинарство потребни су и озбиљни читаоци, а не читаоци којима разно-разни „аналитичари“, иза чијег се лажног занимања крије злоупотреба, пуне главу ушолажима, глупостима и бљувотинама, који са стварношћу немају благе везе, и наличују на антологијско – дупло голо!

И за крај,  како сам почео. Јесен је дошла и полако гази наше животе; полако пролазе и пољопривредни радови, а ускоро ето и зиме. Већ следеће године, у пролеће када поља озелене, многи ће, сигуран сам у то, узети куке, мотике и мотке да заврше започете радове. У пољима.  Па, на здравље!

Др Вјачеслав  Нешић

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

27 komentara

  • „ Јесен је дошла и полако гази наше животе; полако пролазе и пољопривредни радови, а ускоро ето и зиме. Већ следеће године, у пролеће када поља озелене, многи ће, сигуран сам у то, узети куке, мотике и мотке да заврше започете радове. У пољима. Па, на здравље!“ Daj Boze. Iz tvoja usta u Bozje usi. Amin.

    6
    7

    • A ja ću si kupim pincetu i to golemu!

      Pa mislim… mora neko da pripomogne oko onoj vadenje trnje, zar ne? 😎

      14
      3

  • Odo i ja u seljake. Da u : „ пролеће када поља озелене“ uzmem i ja motiku, kuku i motku i krenem u obradi Polja. Neka nam je sa srecom.

    7
    8

  • Kada bi mogli da svi odemo u seljake. Zbog prolecnih radova. U Polju.

    7
    8

  • Prostačina. Urednice, pored ovakvih bivših bliskih prijatelja ne trebaju ti neprijatelji.

    25
    14

  • Molim autora da njegova ‘личнa закерања’ objavljuje na svom blogu ili na nekom drugom mestu, a ne ovde gde ljudi čitaju vesti. Neka svoja mišljenja ostavi za nešto drugo. Mene zanima šta se dešava na jugu Srbije, a ne u novinarevoj glavi. Pozdrav.

    25
    3

  • Ako vec koristite recenice a i izraze koje u svojoj kolumni u dnevnom listu Danas koristi nas knjizevnik Svetislav Basara, onda naznacite autora. A mozda mislite, ko jos cita Danas u zaostalom Leskovcu.

    6
    12

    • Jovane, sine Jovane, a da li ti nesto znace navodnici koje stavlja Nesic. Ili ti ne znas zasta sluze navodnici. Nebicno pisanje, i neobican recnik. Provokativan. Na prolece u nove pobede.

      4
      10

    • JOVANE, izraze koje koristi Basara u listu Danas i izraze koje koristi Nesic na Jugmedii su NARODNi izrazi koji se koriste na ULICAMA Srbije. Svi ti izrazi, do jednog jedinog, su kod Vuka Karadzica u njegovim Mrsnim pricama i u knjizi Crveni ban. Tako da psovke i vulgarni izrazi, niti su Basarini, a jos manje Nesicevi. To je, na zalost, nas srpski kolokvijalan, svakodnevno govor, i na ulici, i u kafani, i na radnom mestu, i po novinama. Citati, citati rekao je moj prijatelj Vucic. Zato:Већ следеће године, у пролеће када поља озелене, многи ће, сигуран сам у то, узети куке, мотике и мотке да заврше започете радове. У пољима. Па, на здравље!“ Daj boze.

      3
      6

  • Čovek napiše kolumnu. Izrazi njome svoj stav o nečemu, na način koji smatra najboljim ili najsvrsishodnijim temi o kojoj govori.
    Čitaoci mogu da se slože ili ne, sa tim stavom i načinom na koji je obrazložen. Mogu to svoje mišljenje da zadrže za sebe, ili da ga iskažu kroz inteligentan ili glup komentar. Ali ne smeju da vređaju! U stvari oni smeju, ali kao što znamo, readakcija ima pravo (valjda i obavezu?) da takve komentare ne objavljuje. A zašto ona to ipak čini?

    Vama se obraćam glavna i ODGOVORNA urednice!

    – Ako ste imali bilo šta protiv autorovog stila (ja recimo imam), onda niste trebali da mu objavite kolumnu. Mogli ste i lično da mu skrenete pažnju na vokabular, ili bilo šta drugo što vam u njegovoj kolumni iz nekog razloga smeta. Umesto toga, odlučili ste se za „puštanje s lanca“. To naravno ne bi smeo da bude obrazac Vašeg urednikovanja. Pogotovu zato što koliko ja poznajem autora, on se ne štreca ni od goleme džu…, a kamoli od kutriki.

    Sve u svemu, kolumna je možda „presoljena“, ali je zato reakcija redakcije bljutava za medalju. 🤢

    17
    7

    • A što bi ti ili profesor bili zaštićeniji od svih nas? Vi ste neke svete krave? Nije valjda? Ja ovde ne vidim da je neko vređao profesora. Ni jedan uvredljivi komentar, osim reakcije na prostačke reči. Jedino si ti, leskovačka prva alapačo, pokušao da uvrediš. I nije mi jasno zašto gospođa urednica objavljuje komentare u kojima je vređaš. Da sam ja na njenom mestu, zabranila bi ti čak i da čitaš vesti na Jugmediji a ne da držiš bilo kome banku.

      10
      11

  • Base ti li si?

    1
    6

  • Napredni, tebi ti svi liče na Vendi ili „Bareta“. Sve dok ja nisam primetio kakvu-takvu sličnost, ali u stavu, ne u stilu, ti si čitao i ċutao. Uzmi čitaj informator i glasnik. To je skupo, na mazan papir.

    6
    5

  • Od 2007. Bugarska je u EU.
    npr. prosečna penzija je 190 evra.
    Danas, svaki dan je napusti 164 stanovnika.
    Od te 2007. izgubla je preko pola miliona ljudi.

    12

  • Profesore, istina je da su odmori bili i prošli, ali vas odavno nema. Priča se da vas je lično šerif „drugarski“ i „prijateljski“ zamolio da ne dirate SNS i AV, pošto njega i ne dirate, dok ne prođu izbori. Možda zli jezici samo ogovaraju i izmišljaju, no nekako se poklopilo vaše odsustvo sa vašim nejavljanjem. I kada ste se ponovo oglasili vi ste nastavili tamo gde ste stali „pre godišnjih odmora“, sa prozivkama medija i novinara i urednika. Onako fijuknute im bičem istinu u lice. Po ko zna koji put. Hrabro, udarate po velikoj „sili“, onako iz udobne penzionerske fotelje sa kavijarem pored. Ja sada, bez došaptavanja čaršije, analiziram i pitam vas:Profesore, nije li vas šerif takođe prijateljski zamolio da mu pripomognete, njemu i SNS-u, u šibanju po medijima? Znate, onako, ja ću ih pritiskam i ucenjujem, a ti udaraj po njima omalovažavajućim lekcijama. Da ih zajedno dotepamo. Ajde profesore odgovorite, vi koji pljujete već godinu dana po medijima a non stop ste u medijima, evo u ovom ovde, poslužiću se jedim vašim izrazom, baljezgate sve što vam padne na um. Ima, znate, ovih dana mnogo zanimljivijih tema i to one kojima se bave članovi vaše bliže i dalje porodice. Na primer, zaštita ženskih prava, na primer, zaštita od porodičnog nasilja. Pa hajte profesore, ako imate „crvenog bana“ napišite svoj stav o ovim temama u kojima je vaš prijatelj nedeljama glavni junak. Pustite medije, makar ove ovde na lokalu jer u njima i ne rade novinari već..(ovde sebe cenzurišem da ne postanem Večko), a i oni si imaju svoju muku, a s obzirom da se ispod teksta nikada ne javljaju izgleda da ih vaše mišljenje i ne zanima.

    9
    1

  • Profesore, batali revoluciju, ċe gi napudimo kad dođe vreme za puđenje. Pitam se što ne napisa jednu kolumnu od M.Abramoviċ.
    Ti si jedan od retki od koji oĉekujem takav tekst. Pa neċe ga valjda napiše ovaj gore „šeret“ dunjofil.

    8
    1

  • Ajde sad ne viči drźte lopova kad si ispao džukac sa prvim komentarom. Ne moźeš ženama da se obraċaš na taj način.

    8
    7

  • I ,,ti i on“ se strecate dokle god pisete ko djura. Galama, vulgarnost, vika, buka, odraz si strahova. Smiren se ne boji. I ,,tebe i njega“ ugrozavaju, zato i pisete i ,,gore i dole“ cas ko mecko, cas ko gura. Znate ,,vas dvojica“ ko je ko.

    4
    6

  • Svim gradjanima leskovca cestitam 7.oktobar dan oslobodjenja u Prvom svetskom ratu.zivi i zdravi bili.
    Postovana redakcijo,duboko sam razocaran sto ovom najsvetlijem datumu u istoriji srbije ne pridajete znacaj koji zaslizuje.Ovde se govori o nezavisnom i slobodnom novinarstvu.I neka je tako kako kaze g.Nesic,(mada se ne slazem,jer ako je tako mi smo slobodna i demokratska drzava,a to nismo)a osnovno pitanje da li ste vi angazovani novinari.Angazovano novinarstvo je ,,kljuc svega,,necu pominjati razloge za vase angazovanje,spomenucu samo jedan zasto ne pisete o prvom svetskom ratu.Zalosno je,n i zbog nasih predaka ai zbog nas,jer spoznajom tog rata i posledici koje su nastali lakse bi resili sadasnjost.Uveren sam da ce nasa pokolenja donekle ispraviti nase greske i zablude.Srecno.

  • U kupeu, preko puta mene, jedna nepristojno ružna žena hrkala je otvorenih usta: jedna grdoba u samrtnom hropcu! Šta da se radi? Kako podnijeti taj prizor? – Staljin mi priskoči u pomoć. Jednom, u mladosti, kad je prolazio između dva reda žbirova koji su ga bičevali, on se sav upi u čitanje jedne knjige, tako da odvrati pažnju od udaraca kojima su ga darivali. Ponukan tim primjerom, i ja se zagnjurih u jednu knjigu zastajkujući kod svake riječi s krajnjom prilježnošću sve dok čudovište ne prestade da krklja.

vaš komentar