Plavetnilo u mom sokaku

Najpre se je začulo škripanje kapije, a odmah za njim i lavež. Neko je upravo ulazio u dvorište. Zvono na vratima. Nevoljno sam ustao iz fotelje i prekinuo gledanje omiljenog filma. Znao sam da niko drugi neće otvoriti umesto mene. Bio sam sam.

– Dobar dan komšija.

– Dobar dan dušo.

– Da li je Vaša supruga kod kuće?

– Ne, nije. Reci šta ti treba?

Radoznalo sam gledao u devojku, u stvari mladu ženu iz susedstva. Bila je samo par godina starija od moga sina.

Lepa je. Lepa na svoju pokojnu majku. A njena majka je nekada bila, najlepša devojka u kraju. Imala je oči, koje je bilo nemoguće zaboraviti. Bila su to dva duboka plava bunara, u kojima je svaki klinac želeo da se udavi. Poželeo sam to i ja. I to mnogo puta.

I sve dok budem živ, neću zaboraviti njen osmeh i rupicu na levom obrazu. Ni njene neposlušne lokne, boje zrelog žita. Ni moju ljubomoru, kada je u pratnji elegantnog mladića otišla na svoje matursko veče.

Bila je nekoliko godina starija od mene. I bila je nedostižna.

Kasnije je studirala u velikom gradu, iz koga se nikada nije vratila. Viđao sam je samo sporadično, kada je posećivala roditelje i to je bilo sve.

A onda se je jednoga dana začuo lelek! U komšiluk je stigla čemerna vest. Sutradan je na njihovoj kapiji, osvanuo posmrtni plakat, na kome je pisalo:

– Posle kraće i teške bolesti …

I njena slika.

Samo par godina zatim, komšijska kuća je lagano počela da zamire.

Prvo nas je napustila stara gospođa, a nedugo zatim i čika Petar. Tuga je njihova bila prevelika. Imao sam utisak, da su prećutno odlučili da odu i da tu njihovu odluku, ništa nije moglo da osujeti.

Nekada najrascvetanija bašta u ulici, neumitno je zarastala u korov.

A onda, pre nepune dve godine, na zapuštenoj kući su se sasvim iznenada podigle prašnjave roletne i njeni prozori su oživeli. Na balkonu su, kao nekakve šarene zastavice, zaviorile benkice i ostale malene stvari. U susedstvo nam se je uselila mlada žena, sa malim, uplakanim zamotuljkom. Vratio se zivot i to u svom najlepšem obliku!

U svojoj sam porodici, slušao ženske razgovore o iznenadnoj pridošlici. Posle majčine smrti, ostala je i bez oca. Udala se na brzinu, a razvela još brže. A onda je jednoga dana, iz ko zna kojih razloga, banula u rodni grad svoje majke i uselila se u svoju majkovinu.

Čuo sam takođe, da je mlada žena često menjala poslove. Kladinice, trgovine, trafike… Nije mogla da bira.

Susretao sam je ponekad u obližnjoj prodavnici. U kolicima je gurala dražesnu plavu devojčicu. Mala je imala vesele plave oči i crvenu raspuklu trešnju umesto usana. Na levoj strani anđeoskog lica, bio je maleni zdenac iz koga bi zeka poželeo da utoli žeđ. Odazivala se na bakino ime.

A onda sam je evo, ugledao na svojim vratima. Stidljivu i skrušenu.

Kao hipnotisan, zurio sam u rupicu na levom obrazu i tražio, nezaboravljeno plavetnilo u njenom pogledu.

Bilo je tu, kao i pre toliko godina. Ista je, kao što je i onda bila. Samo joj radosni osmeh nedostaje. Umesto njega, u očima sam joj prepoznao zabrinutost i strah. Imala je manje od 25, a život je već uspeo da navuče, tužnu koprenu preko njenog prelepog lica.

– Ne bih da Vam smetam! Svratiću kada se bude vratila.

Rekla je.

– Ne smetaš mi. Vraća se tek sutradan. Reci o čemu se radu. Možda ja mogu da pomognem?

Nastavio sam da insistiram, a ona se je još više povlačila i pokušavala da ode.

– Da li je sa bebom sve u redu?

– Da.

– Tebi u stvari treba novac, zar ne?

U stidljivim očima, je zaiskrilo i dve malene suze su se uz veliki napor, zaustavile na ivici njenih trepavica. Pravio sam se da ih ne primećujem.

– Ne!

Odgovorila je glasno.

– Jesi li sigurna?

Nekoliko dugih sekundi je ćutala i lomila prste gledajući u pod, a onda je iznenada presekla mučnu tišinu:

– U stvari da! Treba mi novac. Rano ujutru moram da otputujem. Dobila sam sudski poziv za nekakvu raspravu. Skoro sam promenila posao, a platu jos nisam primila. Vratiću Vam čim budem mogla. Ja uvek vratim. Pitajte suprugu!

Gotovo u jednom dahu je izgovorila sve to.

Dok sam uzimao novčanik, tek da bih odagnao neprijatno ćutanje, upitao sam je da li otac deteta učestvuje u izdržavanju?

– Mislite na alimentaciju? Da, plaća redovno. Nikada nisam imala problem sa tim. Ali ovoga meseca je stigla umanjena.

– Zašto?!

Gledao sam je pažljivo u iščekivanju razumnog objašnjena.

– Pitala sam advokata. Rekao je da je sve u redu. Vlada je smanjila plate, pa je zbog toga smanjena i alimentacija.

Na mojim usnama, ostala je zamrznuta psovka. U mojoj glavi vrisak:

– Ne, nije u redu!

Gadilo mi se je političko i ljudsko licemerje, koje navodnu štednju i reforme, prebacuje na decu i to baš na onu najranjiviju i najmanje zaštićenu.

Ali ipak sam oćutao. Nije došla da bi slušala moje pametovanje.

Dok sam joj pružao traženi iznos i nešto preko toga, po prvi put sam na njenom licu nazreo tragove osmeha njene majke. Uzela je novac i uz reči zahvalnosti, žurno krenula van. Pas ovoga puta nije lajao. Zatvorila je kapiju i gotovo otrčala u pravcu svoje kuće.

Kroz otvorena vrata, gledao sam za njom, sve dok nije zamakla u dvorište.

Seo sam ponovo pred ekran, apsolutno nesposoban da nastavim sa gledanjem započetog filma.

Razmišljao sam o količini muške bede, koja je potrebna, da bi neko napustio njih dve. Razmišljao sam o njihovom božanskom nasleđu. O poljupcu anđela na njihovim obrazima. Razmišljao sam o državi, u kojoj se ništa neće pozlatiti.

A onda, kao da sam osetio nečije prisustvo i kao da za trenutak, više nisam bio sam.

U uglu sobe, nalazila se velika vreća sa dečjim stvarima, koju je moja supruga pripremila za malo medeno biće iz komšiluka. Vreća, koju do tada nisam primećivao. Na njenom vrhu, na uredno složenom ćebencetu, sedela je plišana plava igračka. Njene krupne staklene oči, gledale su pravo u mene.

I mogao bih se zakleti da sam baš tada, začuo šapat. Jedva čujni:

– …Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu!

 

Autor: Arsenije Aleksić

Pratite JuGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

22 komentara

  • Velemajstor!

  • Lepo.Vrlo lepo. Stvarno vrlo lepo. Jest malo vise, nego sto treba, pateticno, ali stvarno lepo. Lepa fikcija.
    Ovako se pise o SRBIJI NA KOLENIMA, da se oseti sva beda ove zemlje, a ne da nam razno-razni Panpuri drze Zakasnele lekcije
    ,sa Naknadnom Pamecu, sta je i kako trebala Vlada ove propale zemlje da uradi.

  • Lepo. Rasplakao si me….

  • Kolumna koja ima dušu. Đuru možete i da volite, i da ne volite, ali mu lepo pisanje ne možete osporiti.

    • Nema kolumna dušu. Načitasmo se ispraznih, ..drugaricama milicama“, ,,pro corde suprugama“ i ,,izgubljenih sugradjana macija“ motivisanih kolumni. Nijedna, nijedna nije ovakva. Ova je posebna. I to se vidi ,,iz aviona“ što bi rekla deca.

      Dakle, inspiracija. Neće to okreneš telefon drugarici Mici, kako se ona sama pohvaljuje da te blisko poznaje, i kažeš-gledaj San Remo na Pinku(izem ti program što ti ga prate tvoje žene).

      Kod djure nije sporno da li ga vole. Njega svi vole, sem pojedinih, koje on nesvesno voli, a koji ga pokreću. Pogadjate. Razlog je što on život daje za one koji ga umrtvljuju.

      Kod djure je sporno baš to što kažete da nije sporno-Pisanje! Ne piše dobro. Tačnije, retko kad piše dobro. Kao sada, kao onda kada je o dunjama pisao, stavljajući pogrešno za glavni lik civor voćku, a zna i sam koja aroma na njega ima dejstvo.

      Sem ljubavnog promašaja, kod djure je sporna i politička aktivnost. Nije njegovo dejstvo iz srca, kao pojedinih od kojih prepisuje. Kod njega je to zadatak sa ,,drugaricama“. (Pišem navodnike jer je sa drugaricama bio bliži od drugarstva, a voli da ih statusno zadrži i to mu kod svih, osim kod željene uspeva). Montiranje kritikovanja zbog osvajanja vlasti se oseti.To rade profesionalci političari, ne i pisci, obični gradjani.

      Znam tačno sva mesta, komentare, dogadjaje, izreke, reči koje su oživele jednu ovakvu potresnu priču.

      Djura je krao. Krao je dušu ljudima koji je imaju u izobilju i koji je nesebično, bez nadoknade prosipaju, nad čim se on zajedno sa micikom ovde podsmevao, popljuvao, izvredjao bez duše osobu koja je po njemu ,,odglumila za destku“. A nije. Odglumila je sve posle, da raskrinka njegov zao karakter, ne identitet koji svi znaju . Ukrao je dušu, iskoristio za ovu kolumnu i sad prima zasluge. To radi često. Bez odgovornosti. Kao što izgovara teške osudjujuće reči pod pseudonimom. On je ljiga. Nikad on neće, kao neki, stati pred strašni sud i izgovori hrabro- Da, to sam ja! Jer nema čist motiv da bi bio opravdan za izgovorenu reč. On krišom piše, krišom kritikuje, krišom voli, krišom se druži. Krišom sve živi.

      Djura je tužna priča o kojem bi talentovan mogao napisati roman. Automat koji ima senzor da detektuje vrednost, ali ne i instrument da ga pozlati- Samo jezik da ga nablati.

      Ovu kolumnu duguje nekom drugom. Nije njegova, iako njegovom rukom pisana. Kaži hvala, djuro, jednom u etar. Možda se zrak iz kosmosa vrati i dopre do autora.

    • Pozdravljam Vaše komentare tokom vikenda, ali sutra prepodne vodite red,“drugarice“ K-ra.
      Jer kafa od 200 dinara u Seljariju se neće zaraditi sama.

    • Gospođa iz Vodovoda bi trebalo najpre da reši svoj identitet, a onda da se fokusira na tuđe. U jednom danu glumi i muškarce i žene, na fejsbuku i Mariju i Annu, i Lolu i Emu. Krajnje je vreme da otkrije ko je.

    • … plus ima i pravi profil na FB … Glumata neku Mata Hari, a obicna je tasterusa 🙂

    • Poltronstvo, najkraci put do direktorskog mesta, narocito ako je neko nestranacka licnost.

    • Ann-Margret, Anna Tamo Neka…Rekao bih da ima desetak profila.

  • 😛

    • Ti samo na grub način stavljaš do znanja da su to sve IZGOVORI!

      Nemoć, kukavičluk pravdaš sudbinom.

      Hrabri pogrešne odluke koriguju, a depresivni ih pravdaju nepreležanom bolešću zvanom ljubav iz detinjstva, kao razlogom.

      Još hrabriji preseku i nose teret kao većina, jer se ne mire da žive u lažima.

      Mudri znaju da za 5 godina sve će ovo biti daleka prošlost. Za 10, nedostižna prošlost. Za 15 mnogi od nas neće biti živi da se kaju, kamo li sećaju. O tome da isprave greške, neće biti ni govora. 🙁

      Gromada, koja skrivena ovde urla, je samo čovečuljak, koji na trenutke iživi sreću iz tudjeg dvorišta, pišući ovakve kolumne. Nesposoban da upravlja svojim životom, koji je isprojektovao mimo svoje stvarnosti i preko 24 časa živi u virtuelnom svetu. One, sa kojima treba da je blizak, tek pomene u ponekoj rečenici, da i sam ne zaboravi da mu jugmedia nije žena, milica nije muž, a komentatori nisu deca. Zalutao čovek totalno. Uhvate ga, ponekad, kako ciklično ima žensku osobu, za koju se, kao za majku veže, pa mesecima svaki njen komentar lajkuje, bez obzira na različit sadržaj. Pre je bila izvesna gospodja ,,A“ a sada je to gospodja „V.T.“. Traži stub, oslonac. Nesiguran je u svom izboru. Zna da je ,,Veliki Muž“ jednoj bledunjavoj, a da pravi muževi imaju ,,zmajeve“.

      Pisanje je drugima hobi, njemu život u kojem nema voljenih. Samo formalni potpisnici sa JMBG na istoj adresi. Njegovoj. Za policijski izveštaj, lična dokumenta za identifikaciju, poštu, pristigle račune.

      Srce stanuje na drugoj adresi. To smo upravo dokazali ovim testom koji se zvao:
      -Čik da vidim kako toneš, propadaš bez mene, a kako uzletiš sa mnom.-
      Kraj priče.
      Tačka.
      p.s.
      Da. Rekli su mi da tamo negde maja meseca očekuješ ponovno javljanje. Do tad lažno sipaj djuliće, čokoladama crnim, grudima bujnim, sa ženom se opijaj, u inbox vodi prepisku, kad ne smeš da se otrezniš pa umesto ratova, ljubav da vodiš. Sve je forma kod tebe. Da zadovoljiš status? Bravo! Imaš krv, srce kuca? Misliš živ si? Laž!Potomstvo? S kim? Koga slede, kome sliče? Forma.
      Gola, baš kako voliš, jbt. Ali, tebi je važno da brojčano ima ko da te isprati na poslednji put.
      Žalnog.

    • curice od tri banke sa isplaženim jezikom namamljuju trbušaste zadrigle i polumtve mangupe od pedeset banki pod oštrim pogledom zavodnice od šezdeset banki. Sablasno mame mi.

    • Uz redovno nadgledanje Profesora od šesetpet banki. A onaj „glavni“ u kasnom pubertetu sa pet banki udara recke. Al džaba, ni džak orasi ne pomaga. Ni radikalske pesme.
      Ann, darling, čuvaš li još ovu kasetu?

  • Gospodin Djura je ovim svojim tekstom pokazao da je uvek otvoren za saradnju sa gradjanima, kao i na predloge i kritike u vezi kreiranja svake kolumne važne za nas i lokalnu samoupravu.
    To što neki pišeu da su mu kolumne šund najgore vrste i da se poznavaoci pisane reči gnušaju njegovih tekstova -to ne stoji, jer ih je sigurno pročitalo dosta građana, a ne samo predstavnika vlasti.
    Dobro je da, dok se na Jugmediji čekaju mnogo ozbiljniji tekstovi, Djura okrenuo ovakvim kolumnama koje mnogo znače svim građanima u očekivanju onih kvalitetnijih.
    Ja verujem Djuri, jer dobro je da se krenulo sa pozajmljivanjem sredstava komšiluku jer se time stvaraju uslovi za pozajmice i ostalima.
    Negativne komentare ispod ovakvog dela mogu da ostave samo oni koji sede u mekim foteljama i svakog meseca im na račun legne pozamašna plata i koji se nikad nisu za svoj hleb pomučili po kiši, snegu ili u nekim drugim vrstama oborina kao što su grmljavinske oluje, tropski cikloni, tajfuni i tornada.

  • mene jos ucitelj ucio da izbegavam da pisem ,, se je,, inace pohvale za tekst.. samo ovo ,, se je,, para usi.

    • Ispravno je je i jedno i drugo, osim što – je se – lepše zvuči, osim toga, tako i govorimo, pa ako ćemo po Vuku, „cirkus“ ima pravo. 😆

  • Ja ne znam da li ste Djura ili Arsenije ,da li i koga volite ili ne volite a i bas me briga!Ali znam sigurno da citaoce Jugmedije ne ostavljate ravnodusnim a i kako biste posle ovakvog teksta!

  • @pozitivan test
    Draga gospodjo, izuzetan tekst.
    Zasto Vi ne pisete kolumne?
    Ovo sto ste napisali, je, bez izuzetka, najbolja kolumna na portalu jugmedije, koju sam ja procitao.
    Pokazali ste vrhunsku pismenost. Pismenost, bogatu leksiku, a i vrlo zanimljiv sadrzaj.
    Zanimljivo, pismeno, bogata leksika, osecajno, poznavanje psihologije; sve u svemu – prva premijer liga.
    Pisite vise, milina Vas je citati.

    • Ne lazite profesore, vidite Vi taj dvadeset i peti frejm mnogo bolje od mene, bilo bi dobro da nema njega.
      Jeftino je to prodavati uz ovakav tekst.

Komentarisanje je zatvoreno.