U selu Pridvorica, na par kilometara od Bojnika, porodica Ivana i Valentine Stanković, već duže vreme bavi se uzgojem svinja i važi za jednu od najuspešnijih u ovom kraju. Na svojoj farmi Stankovići uzgajaju rasu veliki jorkšir i durok.

Valentina je radila u apotekarskoj ustanovu u Leskovcu ali je pre nekoliko godina ostala bez posla pa je odlučila da otpremninu koju je dobila upotrebi u kupovinu traktora, a potom su vrednim radom uspeli da, kupovinom domaćih svinja i prodajom prasadi, vremenom  dođu i do svinja sa poreklom, pa su odlučili da taj broj stalno povećavaju kako bi ostvarili pravo na subvencije po grlu.

Valentina kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva na farmi radi od jutra do mraka kako bi svinje stalno bile namirene, nahranjene i čuvane u dobrim uslovima. Sva grla su umatičena pa kupci dobijaju i papire o poreklu na osnovu kojih mogu da, ukoliko odluče da  nastave sa čuvanjem, što bi Pustorečani rekli, uzmu domazlak, od Stankovića.

Prema Vanjinim rečima, veliku podršku imaju od  fonda za razvoj poljoprivrede u bojničkoj opštini, na čemu se zahvaljuje zaposlenima.

Gajenje svinja nije lak posao – ističe Valentina – odnosi puno vremena, hranim ih tri puta dnevno, redovno čistim a u vreme prašenja pod nadzorom su mi 24 časa.

Ove velike svinje, toliko su naviknute na njeno prisustvo da na njen dodir reaguju tako što se opruže i nameste za češkanje. Stankovići puno ulažu na higijenu pa kod prasića koji su na slami čiste svakog dana dok odrasle svinje imaju rešetkaste podove ispod kojih su jame za tečni stajnjak koje se redovno prazne a stajnjak se koristi za đubrenje njiva na kojima se proizvodi hrana za farmu. Naime, pored farme, porodica Stanković na nekoliko hektara bavi se i ratarskom proizvodnjom, prvenstveno kukuruza, od koje pripremi i jedan deo hrane za svinje.

Vanja i Ivan ističu da su odlučili da gaje rasu Veliki Jorkšir iz razloga što ima dobar prirast, i mogu da dostignu masu i preko 250 kilograma. Odnos mesa i slaline kod ove rase je 80% mesa i 20% slanine.

Svoju farmu Valentina i Ivan pokrenuli su sa dve nazimice, a na farmi trenutno ima stotinak  svinja i prasadi različitih uzrasta od nekoliko dana pa do godinu i više dana starosti. Brojčano stanje svinja na farmi je promenljivo, najviše je bilo 50 svinja i blizu 150 prasadi a trenutno gaje 40 odraslih i stotinak prasadi.

Posao oko svinja je zahtevan i u smislu stalnog usavršavanja i osavremenjavanja pa Vanja i Ivan, kad završe poslove na farmi, uveče sednu i prate internet sajtove, čitaju tekstove i razmišljaju kako najbolje da primene neka iskustva na svojoj farmi. Razmišljajući na taj način na farmu su uveli i rasu Durok i Pijetren kako bi ukrštanjem Duroka ili Pijetrena sa rasom Veliki Jorkšir došli do prasadi  koje proizvode za klanje. Da bi  svinje dobile pedigre, dozvoljeno je ukrkštanje samo Jorkšira i Landrasa, ili Duroka i Pijetrena. Tako dobijena prasad dobija pedigre i dolazi matičar koji vrši takozvano šaliranje životinje.

This slideshow requires JavaScript.

Ivan, koga u pustorečkom kraju poznaju pod nadimkom Džile,  kaže da je posao na farmi prilično težak i da on, zbog zdravstvenog stanja, ne može mnogo da pomogne  ali da je tu kad treba prodatu svinju da preveze traktorom do kupca,  kao i poslove oko nabavke koncentrata, vitamina i slično. Po njegovoj računici, da bi farma bila isplativa i da bi se od toga moglo živeti neki minimalni broj od 40 krmača. Inače, njihove svinje ne napuštaju farmu do prodaje, a farma je preventivno okružena dezobarijerama a ispred ulaza na farmu stoji i natpis – Strogo zabranjen ulaz.

Pored Vanje i Ivana, na farmi pomaže i sinovi Milija i Nikola. Milija je inače zaposlen kao medicinski tehničar  u Domu zdravlja u Bojniku, pa kad nije na poslu on ih odmeni na farmi da mogu da odu do grada ili u posetu kod rođaka i prijatelja. Nikola je student ekonomije na fakultetu u Nišu i nada se da će stečena znanja uspešno primeniti u razvoju farme.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.