Centri za socijalni rad nemaju, nažalost, dobar imidž kod medija i u javnosti, zato što se sve negativne pojave i ekscesne situacije u lokalnoj zajednici prelome i svali se krivica na socijalne radnike i kada su oni odgovorni i još više i kada nisu odgovorni za datu situaciju, ocenila je danas Nadežda Satarić, predsednica Upravnog odbora Socijano humanitarne rganizacije Amity iz Beograda na radionici održanoj za socijalne radnike Jablaničkog okuga na temu – informisanje lokalne zajednice.

Satarićeva je socijalna radnica i magistar socijalne politike sa dugogodišnjim iskustvom u radu na informiranje socijalne zajednice, najpozvanija da govori na ovu temu, pa je bila jedan od glavnih predavača na obuci.

Radionica je održana u Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju Leskovac

Njena zapažanja su veoma zanimljiva, pa zato u celosti prenosimo izjavu datoj na konferenciji za medije.

„Deo krivice za loš imidž snose i sami centri za socijalni rad, a deo krivice, naravno, snose i drugi.

Mi smo danas upravo pokušavali sa njima da razjasnimo zašto je važno informisanje lokalne zajednice. Oni su državni službenici, oni imaju javna ovlašćenja, da oni raspolažu novcem svih nas građana i da građani imaju pravo da znaju koje to usluge centri za socijalni rad pružaju i koja to prava potencijalni korisnici da ostavre jer novac koji se zato troši je novac svih građana.

Razgovarali smo zašto je važno da znaju loklani privredni subjekti šta oni rade, da znaju političke partije, da znaju organizacije civilnog društva.

Razgovarali smo o čemu sve treba da informišu lokalnu zajednicu i na koji način. Ne samo da čekaju kada novinari njih pitaju nego i da oni sami idu u susret i da govore o tome šta oni rade, koja su nova prava, koje nove usluge pružaju i ako se dogode nemile situacije, kao što se događaju u svakodnevnom životu, centri za socijalni rad moraju da budu prvi koji će obavestiti lokalnu zajednicu, i tako će preduprediti dezinformacije.

Ono što sada radimo, vežbamo komunkaciju. Mediji su, naravno, najavažniji ali nemaju svi televiziju, struju, pa zato  postoje drugi načini, od odlaska u mesnu zajednicu, držanja predavanja do lepljenja plakata, pa slanje pisama. Dakle, 1001 način postoji, a ne samo da se zadovoljmo time što ćemo informaciju okačiti na sajt ili društvenu mrežu.

Posbno stariji korisnici koji nisu informatički dovoljno pismeni i oni ne zanju da pristupe sajtu i da vide informacije, a imaju pravo da znaju.

Duboko verujemo da su stručni radnici veoma svesni svoje uloge, svesni svog imidža, a itekako rade društveno odgovoran i važan posao i mnogo više bi trebalo u pozitivnom kontekstu o njihovom radu i doprinosu lokalnoj zajednici da se piše, nego samo da se etikiterijau kada imamo slučaje sa nemilim ishodom“, rekla je Nadežda Satarić, jedna od retkih sagovornica, čiju ni jednu reč nismo morali da ispravjamo