U mojim venčanicama utkana je velika ljubav, duša, srce i iskustvo, a mojoj sreći nema kraja kada buduća nevesta izađe nasmjena i ushićena sa svadbenom odorom, priča za Jugmediu Slavica Anđelković, vlasnica jedinog krojačkog salona u Leskovcu kome se isključivo kreiraju i šiju venčanice.

„Moj moto je nemerljiva ljubav prema poslu, a eventualna zarada je posledica posvećenosti“, objašnjava žena koja u krojačkom salonu i butiku „Lira“ na Bulevaru oslobođenja preko puta Elu centra, ima na ponudi 82 različite modele venčanica, najviše u „princeza“ i  „sirena“ stilu, ali i najnoviju kolekciju nazvanu „infiniti“, nešto između ova dva stila, smeliji i izazovniji modeli, ali, ipak, svedeniji, koji u mnogome podsećaju na svetske hitove.

INFINITI za dugovečnost

„Ovo je bio veoma smeli i riskantni potez, međutim, kolekciju smo po prvi put prikazali juče na društvenim mrežama i veoma sam zadovoljna utiscima i reakcijama javnosti. Mislim da je to nešto što će se duže vreme zadržati u modi“, objašnjava Anđelkovićeva koja sa svojim radnicama oblači devojke za dan u kome one izgovrajau ono sudbonosno – da.

Priznaje da je tokom rada na novoj kolekiciji imala bojazan od neprihvatanja.

Slavica voli da posećuje svadbe i uživa u lepim venčaniama, ali po pravili to budu njene krecaije, kao poklon mladencima

“Strahovala sam se jer su Leskovčanke vrlo tradicionalne kada su i pitanju venčanice i uglavnom biraju one raskošne, što je negde i moj ukus jer smatram da mlada na dan venačnja treba zaista da izgleda kao princeza, ali moramo da vodimo računa i o drugačijim ukusima. Na sreću, već danas imamo kupce novih modela. Mislim das mo napravile pravi pogodak”.

Sa svojim timom od devojaka zaista čini princeze iz celog Jablaničkog okruga, ali i iz Vranja, Prokuplja, Niša, pa i Beograda.

„Sve što može da se kupi u Beogradu i Nišu, ima u našoj Liri i to po 50 do 30 posto nižim cenama. S tom razlikom, što u ovim većim gradovima može da se proba samo ona venčanica koja se rezerviše unapred, a kod nas su na
raspolagnju bukvalno sve venčanice za probu, a proba se sve dok se ne nađe ona najbolja za nevstu koja bira“, objašnjava.

Slavica Anđelković je jedna od retko privilegovanih osoba koja se bavi poslom za koji se školovala. Završila je, naime, Tekstilnu školu, smer konfekcijski, mada se ni tamo nije učilo krojenje i šivenje venčanica, kao ni u nekadašnjem „Inkolu“, gde je kratko radila, ali je postavljena stručna osnova.

„Volela sam biologiju, pa upisala gimnaziju i posle prvog tromesečja se prebacila u Tekstilnu školu jer je prevladala ljubav prema konfekciji”, priseća se žena koja je prvu suknju sašila i naplatila u sedmom razredu
osnovne škole.

Prvu radnju otvorila je sa s drugom iz detinjstva Bobanom Đekićem, a nekoliko godina nastavila samostalni posao. Danas važi za jednu od vodećih modistkinja na jugu Srbiju.

„Šijemo nove venčanice po narudžbinama, ali njačešće pravimo kreacije bez narudžbina, kada nam dođe ideja. Ponekada ostanemo do pola noći nad modelom, nekada makazama formirano venčanicu u samoj prodavnici, prilikom kupovine materijala. Ne postoji
model na ovom svetu, pa ni oni koje nose holivudske dive, koje mi ne možemo da sašijemo“.

Ostavila gimnziju zbog konfekcije

Priseća se jednog slučaja, koji ju je slatko nasmejao, ali učinio još ponosnijom. Bilo je to u vreme kada je hotel „Beograd“ još radio.

„Dođe žena i priča mi kako je mlada nosila čarobnu venčanicu, kupljenu u Parizu i plaćenu 3.000 maraka. Pokažem joj fotografiju i pitam – jeli to ta venčanica. „Upravo ta“, odgovra moja sagovornica. Suvišno je bilo objašnjavati da je to venčanica koju sam ja kreirala i sašila“.

Ovde se, zapravo, uglavnom iznajmljuju već sašivene venčanice. Retke su mlade koje kupuju, njihov broj je, veli, gotovo zanemarljiv.

Nema više bakine venčanice

„Prošla su davno vremena kada se jedna venčanica čuvala u ormanu, pa je
kasnije generacije nosile. Moda se danas brzo menja. Mlade se olučuju za iznajmljivanje najpre zbog ekonomske situacije, ali najviše zbog toga što venčanica glomazna za dugotrajno čuvanje i održavanje”.

U “Liri” se gratis dobija sva prateća oprema za mladu, ali Anđelkovićeva i njene radnice ponosne su na činjenicu što devojek traže i prihvataju njihove sugestije i mišljenja.

“Leskovčanke su lepo građene, ali najsrećnije smo kada svojom haljinom od krupne devojke, buduću mladu, načinimo vitkom. To je, zapravo, najveći izazov – prilagoditi haljinu ličnosti koja stoji pred tobom”.

Ipak, smeta joj što kod nekih grupa devojaka Niš slovi za mesto u kome se, navodno, prodaju lepše haljine.

Venčanica je odraz ličnosti

“Ili je reč o predrasudi ili se prosto ne obiđe Leskovac. Međutim, mnoge se otuda vrate bez vančanice pa pazare kod nas, ali mi smo spremne i danima da slušamo želje buduće neveste jer sve što radimo radimo iskreno, iz srca, i to se negde prepozna”.

Za buduće mlade ima poruku.

“Venčanicu birajte po svom ukusu, a ne po preporukama roditelja, drugarica ili bilo kog drugog. Prilagodite je sebi, svom stasu, ukusu, svojim snovina, budite u njoj ono što jeste jer svadba je vaš dan, svi su tu došli zbog vas”, poručuje Slavica Anđelković koja već 30 godina kreira i izrađuje venčanice u Leskovcu.

FOTO: Jugmedia, Lira