Srbi se povukli iz svih kosovskih institucija, policajci poskidali uniforme

Dugogodišnji problem rešavanja pitanja Kosova, često na ivici težih sukoba Srba i Albanaca, dospeo je u novu napetu fazu i u još veći ćorsokak.

Tri dana nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti u Berlinu izjavio da ne postoji Zajednica srpskih opština, iako je ona predviđena Briselskim sporazumom, kao i da će Srbi koji žive na Kosovu morati da prihvate da na automobilima imaju registarske oznake Kosova, predstavnici Srba sa Kosova objavili su da izlaze iz svih institucija vlasti u Prištini, piše BBC na srpskom.

„Ova odluka ostaje na snazi dok Priština ne počne da poštuje dogovorene sporazume, a to znači dok ne povuče odluke o preregistraciji vozila i dok ne bude formirana Zajednica srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom i drugim sporazumima“, izjavio je u subotu, 5. novembra Goran Rakić lider Srpske liste, najjače političke grupacije Srba na Kosovu.

To je do sada najžešći politički odgovor predstavnika Srba na Kosovu na najave prištinskih vlasti.

Predstavnici Srba sa Kosova i ranije su najavljivali povlačenje sa mesta u kosovskim institucijama, ali je ovo prvi pout da su tako nešto i uradili.

Prema rečima lidera Srpske liste, nepozive ostavke na funkcije podneli su gradonačelnici četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, odbornici, poslanici u Skupštini Kosova, sudije, tužioci, administrativno osoblje u tužilaštvu i sudstvu, kao i pripadnici Kosovske policije regiona sever.

Srpski policajci zaposleni u policiji Kosova su potom pred televizijskim kamerama demonstrativno poskidali uniforme.

Odluci predstavnika Srba sa Kosova prethodili su razgovori predsednika Srbije i diplomata iz EU, Rusije, Kine i SAD, kao i vanredni sastanci u Vladi Srbije i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

Šta je prethodilo ovoj odluci?

U nekoliko navrata, vlasti u Prištini su pod pritiskom Zapada, odlagale primenu odluke o zameni registarskih tablica na vozilima koja su registrovana na Kosovu.

Isto tako, uporne su stavu da neće prihvatiti formiranje Zajednice srpskih opština, prvi zahtev kako vlade u Srbiji, tako i predstavnika Srba na Kosovu, koji su lojalni Beogradu.

Uprkos najnovijim zahtevima EU i Amerike, prištinske vlasti odbile su da još jednom odlože odluku o preregistraciji vozila i posle 21. novembra, što su postavile kao poslednji rok.

Insistiranje Kosova da etnički Srbi moraju da zamene registarske tablice koje im je izdala Srbija donekle je zaoštrilo odnose Prištine i njenih glavnih međunarodnih saveznika – EU i Sjedinjenih Država.

Kosovska policija je u utorak, 1. novembra ubrzo posle ponoći počela da izriče prve opomene vlasnicima automobila koji i dalje voze sa tablicama izdatim u Srbiji.

Prva opomenuta bila je žena koja je stigla iz Srbije preko prelaza na Jarinju, na severu Kosova.

Policija je upozorila da do 21. novembra mora da skine registarsku tablicu Srbije sa automobila ili će dobiti novčanu kaznu.

Međutim, ona je to odbila.

Posle prve tri nedelje od izdavanja pisanihh upozorenja, policija će početi da izriče kazne od 150 evra.

U sledećoj fazi, predviđena je konfiskacija registarskih tablica – Priština insistira da se preregistracije završe do aprila sledeće godine.

Nenad Đurić, policajac sa severa Kosova, odbio je da daje opomene, zbog čega je suspendovan, što je prihvatio i predao oružje, rekavši da nikad neće biti protiv naroda kojem pripada.

Naizgled tehničko pitanje tablica, zapravo je suštinsko za Beograd koji ne želi da promeni stav, poručujući da kosovski Srbi imaju pravo da koriste srpske registarske tablice.

Time vlasti u Beogradu žele da stave do znanja da bi eventualni pristanak na zahtev vlasti u Prištini zapravo bio indirektno priznanje nezavisnosti Kosova.

U nekoliko navrata u poslednjih godinu dana, Srbi sa Kosova su protestovali i bloikirali prelaze, nezadovoljni što prištinske vlasti insistiraju na zameni zablica.

Svaki put je bilo ogromnih napora i Beograda i Prištine i EU da se ta odluka odloži. Sve do 1. novembra kada je Priština poručila – nema više odlaganja.

Četiri dana nakon što je kosovska policija počela da opominje vozače sa tablicama izdatih u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanke sa Vladom Srbije, Srposkom pravoslavnom crkvom, ali i ruskim i kineskim ambasadorima, a telefonom je razgovarao i sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom.

Prethodnog dana je imao i višesatni razgovor sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom EU.

Osim uobičajenog diplomatskog rečnika, nije bilo reči o tome šta je dogovoreno, ako je i bilo dogovora.

„Ne odustajemo od odgovorne politike mira i stabilnosti“, poručio je Vučić na Instagramu posle sednice vlade.

„Dug i težak, ali iskren razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Računam na odgovorno ponašanje svih da pokažu uzdržanost zarad sigurnosti i stabilnosti. Nasilje mora biti izbegnuto“, napisao je Miroslav Lajčak na Tviteru.

Posle sastanka Vučića i Aleksandra Bocan-Harčenka, ruskog ambasadora u Srbiji, saopšteno je da se Vučić „zahvalio na principijelnom stavu i podršci Ruske Federacije suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje“.

Razgovor sa američkim ambasadorom Hilom, Vučić je opisao kao „dug i sadržajan“.

„Ponovio sam da Srbija ostaje posvećena očuvanju mira, poštovanju međunarodnog javnog prava i punoj primeni svih potpisanih sporazuma, ali i naglasio užasnutost Srba sa Kosova i Metohije ponašanjem i jednostranim potezima Prištine koji dovode u pitanje njihovu bezbednost i stabilnost čitavog regiona“, napisao je Vučić na Instagramu.

Kratka istorija odnosa:

Četrnaest godina pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje i pokušava da blokira svaku nameru Prištine da uđe u međunarodne institucije, pred Evropskom unijom, koja je glavni posrednik u dijalogu dve strane, novi je veliki izazov.

Čelnici EU godinama organizuju razgovore Beograda i Prištine, traže i od jednih i od drugih da naprave kompromise, ali osim sporadičnih dogovora, suštinskog sporazuma o budućnosti do sada nije bilo.

Dijalog teče sporo, nekad ga gotovo i nema, dogovora još manje.

Vlasti u Srbiji uporno ponavljaju da je nezavisnost Kosova neprihvatljiva, iz Prištine poručuju da Srbija ne želi da prihvati realnost, a iz EU, ali i Amerike, poručuju da kakav-takav održivi dogovor mora da bude napravljen, ne precizirajući pritom rok za to.

Kosovo, na kojem živi oko 1,8 miliona ljudi od kojih je 92 odsto Albanaca i oko šest odsto Srba, uglavnom na severu, za Srbiju predstavlja mesto rođenja nacije.

Međutim, Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, što je priznao određeni broj zemalja, među kojima SAD, Velika Britanije i 22 od 27 članica Evropske unije.

Ali Rusija i Kina blokirale su članstvo Kosova u UN.

Ni Kosovo ni Srbija nisu u EU, ali je Srbija zemlja kandidat za članstvo u Uniji od 2012. godine, a vlasti na Kosovu su ranije najavile da žele da podnesu kandidaturu do kraja 2022.

Šta kažu iz EU?

Očekuju odgovore Beograda i Prištine na francusko-nemački predlog o rešavanju kosovskog problema.

Taj predlog još nije obelodanjen.

Predsednik Srbije je početkom oktobra rekao da ne može da otkriva sve, ali da je suština predloga da Kosovo dobije članstvo u UN, a Srbija ubrzani ulazak u EU.

Rekao je i da Srbija to ne može da prihvati.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

 

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 Komentara
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
pitanje opstanka
05.11.2022. 18:46

Dugogodišnji problem rešavanja pitanja Kosova, često na ivici težih sukoba Srba i Albanaca, dospeo je u novu napetu fazu i u još veći ćorsokak.
Napetu fazu proizvodi Vucic. I samo Vucic.
Objasnjvam na jednom primeru. 28. juna 2.008. godine formirana je Zajednica sprskih opstina na teritoriji AUTOMOMNE pokarajine Kosova. Tu zajednicu je cinilo 19 opstina. I onda zapad postavlja Vucica u ulozi pregovaraca i on trazi Zajednicu srpskih opstina na teritoriji REPUBLIKE Kosovo. Tu zajednicu bi cinile 10 opstine.
Vucic trenutno mrsomudi i pokusava da zlupotrebi sudbinu srpskog naroda na severu Kosova, pa cak podize borbenu gotovost vojske i rusi nekakav dron. Usput je isprobao i MIG-ove. Plasim se da ce nam navuci neku nesrecu na vrat, premda mi smo vec u vrlo slozenoj ekonomskoj situaciji.
Da, Vucic je najveca nesreca u istoriji srpskog naroda. Obratice se ,,vanredno,, i reci ce nista.

Harry
06.11.2022. 09:27

Lepo. Nego, hoće li da vrate pare koje su uzeli i zašto neće?

piravelo mile, plisano sesiro
06.11.2022. 12:19

Veceras u 21,00 sati, ima da cuje Kurti, kad nas ,,vrhovni komandat,, ima ,,vanredno obracanje,,.Ima da kaze kao i uvek do sada, nista.
Ovo ,,vrhovni komandant,, izmislio Vucic, po Ustavu Srbije to ne postoji. Za nekog ko je pun sebe, zeli da imitira Tita, lepo zvuci.