ŠTA SVE OPRAŠTAMO DRŽAVI

LESKOVAC – Da li je decenijsko skretanje pažnje sa suštine na marginu, koje predstavlja moto reforme obrazovanja u Srbiji, počelo da se ugrađuje i u profil ličnosti prosvetnih radnika ili je reč, prosto, o neinformisanosti?

Primena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o radu, Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju kao i pratećih pravilnika, u mnogim slučajevima sprovodi se jednostrano. Odnosno, kada god je povreda pravnih propisa uočena u neispunjavanju obaveza nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, oni bivaju sankcionisani, ali kada je u pitanju neispunjavanje obaveza ustanova, lokalne samouprave ili države, prosvetni radnici se uglavnom povlače i praštaju!

Da li je decenijsko skretanje pažnje sa suštine na marginu, koje predstavlja moto reforme obrazovanja u Srbiji, počelo da se ugrađuje i u profil ličnosti prosvetnih radnika ili je reč, prosto, o neinformisanosti, pitanje je na koje ne možemo odgovoriti sa sigurnošću. U svakom slučaju „spisak praštanja“ je sve duži, a uslovi rada i života takav manir izdvajaju kao luksuz.

Realizacija isplate putnih troškova u Srbiji, pa i u Jablaničkom okrugu, može se opisati kao šarenolika. Ima lokalnih uprava koje ove obaveze izmiruju na vreme, uz slobodan izbor zaposlenih da li će koristiti mesečne karte prevoznika ili će koristiti sopstveni prevoz. Na teritoriji opština kod kojih postoji „gradski prevoz“ isplata putnih troškova važi za sve zaposlene, po ceni koštanja mesečne karte po zonama. Međutim, ima lokalnih uprava u kojima se naplata ovih troškova realizuje jedino putem tužbe.

Regionalni centar je prošle godine pregovarao sa predstavnicima grada Leskovca o načinima rešavanja ovog problema, ali je dogovor izostao.

Pogažena su obećanja, pa je sada prosveta na potezu!

Na žalost, nije tajna da je neispunjavanje ovih obaveza prema zaposlenima rezultat matematičke operacije iz oblasti verovatnoće.

Grad upravo računa na „manir praštanja“ i koristi formulu: /broj onih koji tuže/puta /prosečan dug/manje je od /ukupnog duga/. Ova matematika se neće promeniti ako značajno ne počnemo da utičemo na povećanje /broja onih koji tuže/!!!

Isplata troškova za polaganje stručnog ispita i finansiranje stručnog usavršavanja zaposlenih takođe su obaveze ustanova, koje su garantovane zakonom. Ipak, prosvetni radnici i ovde se često prepuštaju saosećanju i „razumevanju krize i teške situacije“.

Neki se utrkuju u brojenju prikupljenih famoznih „sati“ stručnog usavršavanja, ne mareći za silne dinare koje od zarade refundiraju budžetu. Regionalnom centru se u prethodne dve godine javilo više od dvadeset zaposlenih koji ni posle tri godine strpljivog čekanja nisu dobili nadoknadu troškova polaganja ispita za licencu! Međutim i oni koji se odvaže i obrate nam se pre nastupanja zastarelosti po ovom osnovu, radi korišćenja sudske zaštite i ne pomišljaju da osim glavnog duga od poslodavca naplate i zakonsku zateznu kamatu.

Dokle?

Isplata dnevnica prilikom izvođenja ekskurzija i rekreativnih nastava još jedna je zamagljena tema. Više puta do sada, posredstvom medija prosvetni radnici su satanizovani zbog ove naknade. Jedan deo ovog problema ima formu za koju se misli da je jasna, a drugi deo je potpuno zamaskiran. Svesno ili nesvesno, ponovo u svemu učestvujemo kao saveznici države. Naime, svake školske godine Savet roditelja u mnogim školama donosi odluku o visini „dnevnica“ za nastavnike koji izvode ekskurziju. Međutim ova naknada nikako ne može da se nazove dnevnicom jer su način isplate i visina dnevnice jasno definisani zakonom. Naknada roditelja se može definisati npr. kao „posebna naknada za brigu o učenicima“ ili slično, pa Savet roditelja može odrediti i visinu ove naknade, pri čemu je vrlo diskutabilno da li ona sme biti obavezujuća za svakog roditelja.

Ekskurzije i dnevnice

I oko ovoga ima mnogo polemika, pa mnogi propagiraju ideju da nastavnicima treba isplatiti „zakonsku dnevnicu“ i ništa više. Ono što se ovde zaboravlja je činjenica da odgovornost jednog npr. opštinskog službenika koji sam putuje i brine samo o sebi nije uporediva sa odgovornošću nastavnika koji putuje sa dvadesetoro učenika, pa eventualna naknada od strane roditelja svakako ima utemeljenje.

Ali kada je reč o „zakonskoj dnevnici“, potpuno je nejasno kako je ona ostala skrivena u interesu ustanova, odnosno države. Tu dolazimo do zamaskiranog dela ove priče.

Posebnim kolektivnim ugovorom predviđeno je da se za vreme službenog puta nastavniku isplaćuje polovina dnevnice ili dnevnica u celosti, u zavisnosti od vremena provedenog na putu. To znači da je ustanova dužna da izvrši isplatu ove naknade! Međutim, u praksi nastavnici pristaju na isplatu samo roditeljske „dnevnice“, dok državi opet praštaju nepoštovanje.

Treba razumeti i razdvojiti roditeljska dobrovoljna davanja i obaveze države, i insistirati na ispunjenju obaveza. Država računa na našu inertnost, a nama je teško da to shvatimo i pokrenemo se!

Novac koji se ne isplati jer se obaveze po navedenim osnovima prećutkuju, a koji prosvetni radnici, rastrgnuti reformama i administracijom, svesno ili nesvesno ne potražuju, predviđen je budžetom! Bilo bi utešno da bar znamo koje smo ulice asfaltirali deceniju unazad, ako je jasno da su nam prosvetu potpuno „kaldrmisali“.

Aleksandar Ničić,

predsednik Regionalnog centra

Sindikata obrazovanja Srbije za Jablanički okrug

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Bravo Aco konačno neko da otvori i tu temu.Odavno već naša država ima maćehinski odnos prema svom narodu, bilo da su to prosvetari, radnici, rezervisti, policajci itd … itd … po nekad imam osećaj da ne pripadam ovoj državi, da sam višak, nepoželjan,pitam se ko je ovde nenormalan ja ili ovi na vlasti. Niko se ne bavi suštinom problema u prosveti, već samo ličnim interesima. Zašto se donose zakoni ako se ne poštuju ?????? Diskriminacija na svakom ćošku, škole bukvalno privatizovane, putni troškovi se u Beogradu, Vranju, Užicu isplaćuju svima bez obzira koliko je udaljena škola, u leskovac moraš da tužiš da ostvariš svoje zakonom propisano pravo !!!!!!!! kao da smo u drugoj državi, još te gradonačelnik proziva da si nemoralan ??? da ne spominjem jubilarne nagrade koje se omiljenim profesorima isplaćuju u bruto iznosu a ostalima u neto i kad tužiš za nepravdu ti si neprijatelj države. (Kalimero nepravda, nepravda je to) Najsvežiji primer su rezervisti, imali to smisla. Ostaje da se nadamo da će nova vlada promeniti takav odnos države prema svom narodu.

  • E pa gospodo prosvetari, ovo su vasi problemi cijim resenjima treba da tezite, a ne ono cime su se bavili bas ucitelji iz naseg grada. Crkli pukli samo da se menjaju smene osnovcima. Postigli su to a nista dobro nisu ucinili sem sto ucitelji „najzad“ mogu da rucaju kod kuce. Kao sto rekoh, problemi koje je ovaj gopodin su daleko ozbiljniji od toga da ucitelji ruaku kod kuce.

  • Iako nemam nikakve veze s prosvetom,sem sto mi deca idu u skolu,apsolutno podrzavam i saglasan sam sa situacijom i macehinskim odnosom prema prosvetarima.Jedini odgovor na njihova mnogobrojna neodgovorena pitanja nalazi se na celu lokalne samouprave ali ako nam je,malo nam je,jos nam treba jer ta samouprava je ogledalo leskovacke okoline.Nazalost ne i Leskovca.
    Postoji samo jedna stvar s kojom se apsolutno ne slazem a koje uma u tekstu a to su nacin organizovanja rekreativne nastave i eskurzija.Dragi moji prosvetari,i jedan broj vas se seca odlaska u Kopasnicu i eskurzija po dragoj nam zemlji.Tada se islo besplatno i bila je rekreativna obavezna nastavnici su i tada pazili na decu i primali „samo“regularne dnevnice jer su ucili za ucitelje a ne za popove pa da im se celiva ruka.Valjda je i svrha odlaska dece na rekreativnu nastavu izmedju ostalog da razred podje kompletan a ne,kakva je situacija danas, samo ko moze da plati i to dobro.Pa dragi prosvetari nadam se da imate dovoljno kreativnosti da budete s celim razredom tih pet dana,da mozete da je organizujete bez „trosarine“ za decu i bez ekskluzivnih destinacija i da ona bude prihvatljiva za sve a gratise da upotrebite za decu a ne za kombinaciju.
    Znam da to iziskuje napor ali se takodje nadam da ste svesni svoje odgovornosti u vaspitanju te dece koja puno toga znaju.Vi dragi prosvetari,koliko god vam bilo tesko i naporno,imate obavezu moralnosti koju za dobrobit te dece, vas,roditelja, grada i Srbije,trebate i morate da prikazete i negujete…
    Hvala

vaš komentar