Ne baš lepe slike nam stižu iz Tominog doma i to baš kada se bliži dan njegovog rođenja. Nažalost, događa se baš ono čega smo se najviše pribojavali, piše u objavi na Fejsbuk stranici restorana “Tomina priča”, koji čuva uspomenu na ovog velikana narodnih pesama, čiju večnu slavu dodatno neguju filmovi o njegovom životu.

A ono čega su se pribojavali jeste da se kuća Tome Zdravkovića u Pečenjevcu kraj Leskovca, gde je proveo detinjstvo, najlepši period u životu svakog čoveka, i odakle je krenuo u svet, urušava i u jadnom je stanju.

Na današnji dan 1938.godine rodio se Toma Zdravković. Umro je 30.septembra 1991.

Kako niko od rodbine, sem supruge Goce, i ljudi koji štite brend „Toma“ nije zainteresovana, ni najmanje, da bar upristoje njegovu kuću, mi, meštani sela Pečenjevca, smo odlučili da pokrenemo stvar sa mrtve tačke, uzmemo stvar u svoje ruke i osnujemo udruženje za očuvanje sela, lika i dela Tome Zdravkovića. Svako ko je voljan može da pomogne onoliko koliko je u mogućnosti, a o svemu ćete biti detaljnije obavešteni kada nam stigne rešenje i namenski žiro-račun. Za početak ćemo sanirati krov i nadstrešnicu, kako kuća ne bi više propadala”, poručuju iz ovog restorana iz koga se celoga dana čuju bezvremenske šansone “srpskog Šarla Aznavura”.

Posle ovih reči i fotografija čovek ne zna da li plače ili peva i plače kao što je Toma znao za života pesmom da tuguje i raduje se. Ili da jednostavno kaže – ovo je Srbija i okrene glavu.

Jer da ovo nije Srbija već neka zemlja koja poštuje svoje velikane, a Toma Zdravković iz Pečenjevca, kojeg se nikada nije stideo, naprotiv, ona udžerica kojom je dete sa glasom sluvaja trčalo, davno bi bila popravljena i postala mali muzej.

Da je ovo neka druga zemlja, a ne Srbija, Toma, legenda bivše Jugoslavije, bi imao spomenik u prestonici i Aleksincu, gde se rodio, i svuda po Srbiji.

“Toma nije samo pevač, on je pevač umetnik kakvog Srbija posle njega još nije izrodila, legenda čija će dela živeti večno i kojima Srbija treba da se ponosi”, komentariše Oliver Paunović, producent iz Niša čiji dokumentarni film o pevačevom životu puni ovih dana bioskopske dvorane.

Istina, Toma nije bio naučnik, ni pisac, ni astrolog, ni vladalac, ni državnik, ali Toma je imao nešto što retko ko ima, imao je božji dar i sreću da tim božanskim glasom ulepšava ljudima život i za života postane legenda.

“On je bio mnogo inteligentan, on nije mogao da nađe sagovornike na estradi s kojima će da priča”, rekao je o njemu čovek koji je odlično poznavao pevača sa juga Srbije, Sadik Paja Pašić, u filmu “To je Toma”.

Leskovac se na jedan skroman način odužio Tomi Zdravkoviću kada mu je podigao spomenik od bronze, koji sada i nije više u centru pažnje jer je izmešten iz centra, ali Leskovac, može i više od toga.

Ili da prepustimo sve slučaju, apelima da se sakupljaju dinari za poprvaku krova kuće u kojoj je živeo?! A što da ne, pa i Toma je delio siromasima. Tuga!