Elektroprivreda Srbije nedavno je postala akcionarsko društvo, a sto odsto akcija upisano je na jedinog vlasnika – Republiku Srbiju.

Kako piše N1, s obzirom na to da se upravo EPS u procesu transformacije pozvao, između ostalog, i na Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju ostvaruju građani u postupku privatizacije, postavlja se pitanje – da li je trebalo da i građani dobiju 15 odsto akcija EPS, kao što se navodi ovim propisom.

Osim Naftne industrije Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla“ i Telekoma Srbije, Zakon o pravu na besplatne akcije predviđa i podelu 15 odsto od ukupnog broja akcija Elektroprivrede Srbije – građanima koji na to imaju pravo.

I dok su građani, po osnovu ovog zakona, postali akcionari NIS-a, Aerodroma i Telekoma – kod Elektroprivrede Srbije toga nema.

EPS, doduše, nije listiran na berzi (osnivač navodi da je reč o „zatvorenom AD“ iako je podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva napuštena u Zakonu o privrednim društvima još u februaru 2012. godine), ali nije ni Telekom, čije akcije su građanima podeljene u maju 2012. godine.

Portal N1 je od Ministarstva rudarstva i energetike (u sredu, 19. aprila) zatražio odgovor na pitanje iz kog razloga je izostala dodela 15 odsto akcija EPS građanima, ali ga do momenta objave ovog teksta – nisu dobili.

Više ekonomista istaklo je da je ovde reč o pravnom pitanju.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da je pitanje podele besplatnih akcija građanima – preuranjeno.

„Treba ipak sačekati malo, pa videti kako će se razvijati situacija. Nije kasno da do podele besplatnih akcija dođe, ako vlasnik – Republika Srbija tako odluči. Ali, EPS nije otvoreno akcionarsko društvo, ne kotira se na berzi. A podsećam da je jedini način da prometujete akcije – da kompanija prethodno izađe na berzu. Preuranjeno je još govoriti o ovome“, smatra Grubišić.

Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić, međutim, ističe da ovo nije prvi put da se ignoriše važeći regulatorni okvir.

„To samo po sebi govori o nestabilnosti ovdašnjeg privrednog ambijenta, pa na kraju donosioci ekonomskih politika moraju da pribegavaju netržišnim prečicama poput subvencija kako bi privukli investitore. Nažalost, ovakva ekonomska politika je prilično pogubna na duže staze s obzirom da nije održiva i dovodi do narušavanje jednakosti tržišnih učesnika“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, glavni broker društva „Momentum sekjuritis“.

Kada je reč o akcionarstvu, tu su, dodaje, ove slabosti posebno vidljive.

„Pa se ne dešava prvi put da se krše prava manjinskih akcionara te kao posledicu vidimo devastirano domaće tržište kapitala koje je godinama na putu odumiranja. Prema zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu na Beogradskoj berzi su se pojavili Aerodrom Nikola Tesla (koji je zbog koncesije ostao samo školjka firma) i Naftna industrija Srbije koja predstavlja ključnu hartiju na tržištu. Akcije Telekoma, premda su podeljene pre više do deset godina, nikada nisu ugledale svetlost dana i njima se trguje preko oglasa i društvenih mreža, preko ugovora o poklonu što verovatno najbolje pokazuje u kakvom stanju se nalazi domaće akcionarstvo“, ukazuje Gujaničić.

EPS bi, kaže, teorijski trebalo da predstavlja najvredniju kompaniju u ovom paketu gde bi prema zakonu građanima trebalo da pripadne 15 odsto kapitala, a bivšim i sadašnjim zaposlenima blizu toliko u skladu sa njihovim godinama staža.

„Ova podela akcija svakako nije nešto prvo što bi trebalo da se desi u očekivanoj korporativizijaciji kompanije, ali vidljivo ignorisanje potrebe da bi kompanija na kraju procesa morala da se pojavi na berzi i da se pride podele akcije svakako je prilično simptomatično. Prave korporativizacije i željenih efekata nema bez kotiranja kompanije na berzi, a poštovanje zakonskog okvira je neminovnost i nešto bez čega se ne može zamisliti uređena tržišna privreda. Ostaje ipak nada da će se ovi procesi ipak odvijati u pravom smeru i da EPS neće doživeti sudbinu Telekoma kome nije mnogo pomogla fiktivna forma akcionarskog društva“, zaključuje Nenad Gujaničić.