Leskovačani su pre tri godine jedva „progutali“ već konačnu odluku vlasti da izgradi novi trg u parku sa travom u centru grada, a potom su se u toj meri istrošili čekajući njegov završetak i radom „hoće-neće“ fontane, da im je najava izgradnje pilona na tom istom trgu gotovo promakla.
Redakcija Jugmedie je, rizikujući da izgubi naklonost velikog broja čitalaca iz Leskovca, podržala gradnju trga jer su trgovi neophodni što su znali i oni koji su živeli na Zemlji vekovima pre nas. Ono pred čim nismo mogli da zatvaramo oči to je njegova gradnja kao Skadar na Bojani, fušerski radovi, neugledna fontana i slično.
To što smo prestali da o tome učestalo pišemo, je osećaj da smo već dovoljno obavestili javnost i da je neukusno kao papagaj ponavljati jedan te isti refren. A pomalo smo se i umorili. Trg smo ipak dobili, čak bolji nego što smo se nadali kad se uzmu u obzir sve muke sa Bauwesenom, izvođačem koji, iskreno se nadam, nikada više ne bi trebalo da preskoči prag našeg grada.
No, to nas ne oparavdava zašto nismo postavili pitanje vlastima: Šta će nam pilon na trgu u centru Leskovca, iako vlast nije ni pitala građane.
Reč pilon grčkog je porekla, kako piše u šturom sadržaju Vikipedije, a koristili su ih još stari Egipćani, uglavnom kao ukrase pored ulaza u hramovima, dok se u građevinarstvu koriste najčešće kao stubovi. Ovaj naš, koji je pobedio na konkursu, je modernog oblika, predstavlja kako piše u obrazloženju, simbol „zlatnog doba“ Leskovca, tkaninu i fabrički dimnjak, valjda, i edukativnog je karaktera.
I pored lepe vizuelnosti, pilon takvog oblika i visine odudara od klasičnog trga, bar meni.
Još kada se pričalo o gradnji trga i kada se ružila ideja po društvenim mrežama, provejavali su predlozi da na njemu bude postavljen spomenik nekoga koji je zadužio Leskovac po svojim delima. Pominjao se među ostalima i junak iz turskog doba Nikola Skobaljić, pa je sve palo u zaborav.
Oni koji su odlučili da prave trg napravili su miks od dvadesetak prispelih idejnih rešenja, a ta rešenja stizala su uglavnom sa pilonima usred trga, stizala sa svih strana Srbije, i od onih koji nikada nisu čuli za naše leskovačke epske junake, pa tako ni za, na primer, Nikolu Skobaljića.
Doduše, niko leskovačkim arhitektama i vlastima nije branio da pilon zamene spomenikom, ne onakvim od bronze, već raskošni od kamena ili drugog tvrdog materijala, a nešto mi na pamet padaju oni silni spomenici duž centra Beča. Sigurno ne bi više koštao od 20.000 evra, koliko je dobila skoro ona pevačica „svetskog glasa“ otvarajući Roštiljijadu.
Bio je prvi Srbin koji je živ nadenut na kolac, a umirao, verovatno, poput Isusa Hrista. Imao je samo 24 godine. Tada se u vojsku odlazilo sa 14, 15 godina.
Ima Leskovac mnogo junaka iz Prvog i Drugog rata, čuvenih doktora, naučnika u drugih znamenitih ličnosti, o kojima se pisalo i pričalo, koji su za života uvažavani, a junacima su, iako ne dovoljno, podizani spomenici.
Ali Leskovac ima jednog jedinog junaka iz srednjeg veka – Nikolu Skobaljića.
To što oni gore pomenuti znameniti Leskovčani nisu umeli, znali ili ih nije zanimalo, da kroz svoje naučne radove, istupe u javnost i na drugi način srpskoj javnosti nametnu ime pretka koji je jedini u kneževini Đurđa Brankovića godinama odolevao turskoj najezdi i uspeo da Dubočicu celu deceniju sa svojom ratničkom porodicom i svojom vojskom, našim precima nižeg staleža, drži kao neosvojenu tvrđavu, to je velika tuga i velika nepravda, učinjena ne samo Leskovcu, već celom jugu Srbije.
Zato danas imena Nikole Skobaljića nema ni u jednoj srpskoj čitanci, zato se van Jablaničkog okruga ni ne zna za ovog junaka čija su vojevanja i, generalno, sudbina, epskih razmera.
Od Marka Kraljevića, turskog u ugraskog vazala, napravljen je epski srpski junak. Ime Leskovčanina Nikole Skobaljića, vojvode koji je potukao Osmanlije do nogu i kojim se lično bavio sultan Mehmed Osvajač, ni reči a kamoli spomenik!
Na trgovima po svetskim metropolima i nedođijama najčešće sam viđala spomenike, vladare njihove, velike ili one lokalne. Pored uvek objašnjenje ko su bili i čime su naciju zadužili i pored uvek najviše turista. Nekako je bilo logično da se na ovom našem mučenom trgu, još neprizavršenom, nađe baš naš epski junak Nikola Skobaljića, junak kakvog Evropa nema u borbi sa Turcima, a ne zaboravimo Leskovac i jug Srbije je pao u ropstvo onda kada je taj junak uhvaćen i nadenut na kolac. Posle njega je nastao mrak.
Leskovac je grad gde turisti sve više svraćaju. Na onom travnatom trgu pravili su selfije pored spomenika pevaču Tomi Zdravkoviću. Skolonjen je Toma s obećanjem da će tu doći monumentalni spomenik istorijske ličnosti. A nije jer od starta, od onih idejnih rešenja samo se pilon pojavljuje.
Doći će pilon, raspisan je konkurs za izvođača. Što bi se reklo, svršena stvar.
No, ne mogu da zamislim turistu kako pravi selfi pored pilona i krvi glavu ka nebu, ali mogla bi da zamislim na stotine učenika koji na putu ka Caričinim gradu, na primer, svrate u Leskovac, odmore se na trgu i pri tom ugledaju monumentalni spomenik Nikoli Skobaljiću, a pored ploču s opisom ko je on zapravo bio. Još ako ih dočeka vodič pa im još malo objasni, tek tada mogu da zamislim male glavice kako odlazeći prevrću po glavicama nova saznanja, pa kućama ispričaju mami i tati, pa za deceniju i po prenesu svojoj deci.
Ta istinita istorija, a Nikolu Skobaljiću prate i legende, prenosila bi se s kolena na koleno, pa bi možda došla i do istoričara. Ili da mi Leskovčani, a umešni smo u organizacijama, dovedemo grupu istoričara, onih koji pišu čitanke i knjige, i na licu mesta ih upoznamo sa leskovačkim Milošem Obilićem. Ili ja samo sanjam, možda. Jer, kakva istorija, kakva nauka…
I još nešto, prvi sabor u čast Nikole Skobaljića održan je septembra 2019.godine, sjajno organizovan u porti crkve koju je početkom 20.veka podigla porodica Teokarović, na temeljima stare, kilometar vazdušnom linijom od lokaliteta Skobaljić grada. Bio je to prvi i poslednji sabor u čast vlastelina i junaka, bez objašnjenja. Ako su ukinuli sabor, od spomenika smo daleko. Logično.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Slažem se sa pitanjem autora teksta i idejom.da je bolje rešenje bilo Nikola Skobaljić od pilona, ali kakvi su stručnjaci ko zna šta bi dobili. Inače, nije vezano direktno za temu ali za izgadnju grada jeste. Trenutno se rekonstruiše ulica Devet Jugovića, jeste da je broj neimara koji i ne žure sa radovima tek jedan bagerista i eventualno dva do tri sa lopatom i očigledno je da će probiti rok i za ovaj poduhvat što se ruku na srce i očekivalo, postoji drugi problem za koji molim Jugmediu da krene na vreme da piše i da spreči posledice širenja zaraze u blizini bolnice, doma zdravlja i škole. Naime, neki stručnjak je zamislio da kišnu kanalizaciju u ulici Devet Jugovića spoji na gradsku fekalnu kanalizacionu mrežu što će za posledicu kod jakih kiša dovesti do toga da fekalije počnu da plivaju po ulici. Pa dok nije kasno daj da se spreči ovaj idiotluk.
Bravo za Skobaljica i sve one koji su svojim junastvom,covekoljubljem,kreativnodcu i ljubavu prema ovom vekovoma napacenkm gradu i narodu sa povremenim iskrama pravdoljubivosti i patriotizma dali nesvakidaslje doprinose a igrom nesporazum otisti u posve nezasluzeni zaborav.A oni su stubovi boljeg pravednijeg i svetlijeg Leskovca a ne izvinjavam se ba brutalnom sarkazmu PAPRIKE I LESKOVACKI ROSTILJ.Licno smatram da promocija pilona nije bila zlonametna ,stavisd jer predstavlja jednu eru pomenutih iskri napretka industrije i trgovine grada,no vise trenutni nedostatak istorijskog secanja zato latinjani ne poricu cinjenicu istorija je uciteljica zivota….
Jedina stvar koju sam ikada zamerio profesoru Dragoljubu Živkoviću, je njegov svojevremeni odbornički predlog (2018.) da se Stefanu Nemanji podigne spomenik u centru Leskovca, tačnije ispred nekadašnjeg garnizona, navodnog budućeg sedišta gradske uprave. Skupština Grada je koliko se sećam, jednoglasno podržala taj predlog. Čak je gradonačelnik Cvetanović obećao da će ovaj predlog profesora Živkovića biti realizovan do kraja 2020. Na moju radost, bilo je to samo još jedno u nizu njegovih neispunjenih obećanja
Prema Stefanu Nemanji gajim potpuno oprečna osećanja. Da, bio je lukav i spretan državnik, ali je bio i neko ko je ubio najviše Srba otkada oni postoje kao narod. Spram njega je Ante Pavelić mala beba. Uostalom, zato se u svom ustaškom pogromu na srpski narod i ugledao na Nemanju i njegovu „krstašku“ strategiju, „trećinu pobiti, trećinu proterati, trećinu pokrstiti“ (kakav crni Mile Budak?!). Svojevrsni paradoks je da je pravoslavni svetac Nemanja (Simeon Mirotočivi), na rođenju kršten kao katolik, a tek kasnije miropomazan po pravoslavnom obredu, što meni naravno uopšte ne smeta, jer sam prema različitim vrstama „opijuma za narod“ apsolutno indiferentan.
Na moju još veću radost, sadašnja vlast podiže pilon. Pa šta smo očekivali? Sasvim je logično da u gradu u kome stoluje neko ko je poznat kao faraon, bude izgrađeno egipatsko znamenje. (Sreća naša da mu na um nije pala piramida!)
Zašto se radujem pilonu? Zato što prva buduća normalna vlast, bez ikakve griže savesti zbrisati tu skalameriju i čitav onaj betonski „čir“ koji se nalazi ispred Doma sindikata.
Naravno da nisam pristalica rušenja spomenika. Nije mi bilo svejedno ni kada su pomerali Kostu i Tomu, iako sam oduvek smatrao da tim spomenicima tu nije mesto. Ali realno, pilon i nije spomenik, već samo oda nečijoj gluposti, i zato će biti srušen (ne izmešten!) kad-tad!
O leskovačkom trgu, naravno ne mislim ništa lepo. Gomila preskupo plaćenog betona i fušerajski isklesanog kamena. Površina koju ne podnose štikle i na kojoj ne smete pustiti dete da potrči. Mora se ipak priznati da je i takav nikakav trg, bolji od štrokavog parkinga koji je nekada postojao na tom prostoru. A neka pametnija i domaćinskija vlast će svakako pronaći način da sanira sve naprednjačke nebuloze na njemu.
Na samom kraju, ali svakako najviše važno.
Da! Apsolutno sam saglasan sa autorkom teksta (ili je možda ona saglasna sa mnom? ?).
Na leskovačkom centralnom trgu, može stajati jedino spomenik Nikoli Skobaljiću. Čitava „Dubočica“ i Nikola su neraskidivo povezani i to mesto pripada isključivo njemu.
Lično bih voleo da spomenik bude monumentalna kompozicija sa junakom na konju, a da sam junak ima lice koje mu je osmislio naš poznati likovni umetnik „Bata iz Vučja“.
(Eto, vidite… nije da su mi baš sva naprednjačka rešenja strana.)
Djura se bas potrudio, a i autor gornjeg teksta takodje. Znate, kad se sastavlja reprezentacija Srbije ide ona ,,koliko Srba, toliko selektora,,. Najvaznije je da se ovde ne umesa Vucic, jer nam ne gine spomenik Skender begu.
Nikola Skobaljic je ideja potpuno na mestu, ali po onoj ,,koliko Srba,, ja sam i dalje da centar svih zbivanja bude spomenik Tomi Zdravkovicu. Pomeranje tog spomenika i unistavanje divne fontane nikad Mesku necu oprostiti. Dobro je sto je taj Mesko zatvorio onaj parking, ali sve ,,sklepane kocke,, treba pokupiti bagerom i skloniti. Po cenu da tu napravimo barake za patlidzani.
Razmisljanje o Tomi Zdravkovicu, navodi me na sudbinu moje generacije Pocelo je sa onim ,,niko nesme da vas bije,,.
. Počelo je sa smenom Stambolića, Gazimestanom, pričom o tome da je Srbija ekonomski zaostala u YU da su je Slovenija, Hrvatska i & ekslpotisali pa će Srbija postati raj na Zemlji kada RATOM promeni ustav iz 1974. Ej, ratom će da napraviš uspešnu privredu. Od 1990-2022 ratom oće da u Srbiji naprave zlatno doba. To što „oni vide“ da je Srbija to postoji samo u njihovim glavama u stvanosti smo na štakama, veštakim plućima, veštačkom srcu. Da se „povuče“ A.V. kao sinonim neodgovorne politike i bolesnog zaduzivanja drzave. To je resenje.
Neodgovorna politika, politika licnih interesa vodi nas ka tom da sadašnja vlast podiže pilon. Pojma nemam sta je to i necu ni da posecujem vikipediju. Siguran sam da ce neko oko toga zgrnuti pare. Bas kao i prilikom, takozvane izgradnje trga, sa najglupljom fontanom na svetu.
BRAVO za autorku članka. Ovo me posebno, na jedan jako prijatan i ponosan način, dotiče. Pre svega kao nekoga ko je rođen u Vučju, proveo mnoge dane na tom lokalitetu i rado šetao do tvrđave.
Na žalost i tada nije bilo tekstova o Nikoli Skobaljiću a malo je ljudi koji su o tom vremenu znali šta da kažu.
I nije tu samo to zaboravljeno. Tu je i kuća časnog ruskog oficira Borisa Nepukopnoja, pukovnika Carske vojske, koji je učestvovao na olimpijskim igrama, preplivao Lamanš i za vreme boravka tu kod nas radio kao profesor Gimnazije. Niko ni to nije iskoristio i označio to mesto, već prepustio zaboravu i propadanju.
To su dva obeležja na itoj lokaciji koja su posebno značajna za Vučje a od strane vlasti(generalno) zapuštena i zaboravljena,
Čestitke autorki za jako lep članak i interesovanje sa kojim može da se ponosi.
Raspisan je konkurs za ime stadiona. Trgovi takodje imaju imena. Predlazem Novi Mancester, za ime. Moze i Aneks Bauvesen
Kakav bre Nikola Skobaljic. To autorka teksta unosi nemir i i uholazi u nas petrifikovan i monolitan sistem patriotizma pod vocstvom SNS -ovaca. Mi smo ti, SNS -ovce koje, koji cemo donositi jedinstvena misljenja i crtati arhitekturu Centralnog Gradskog Trga. Kakvi Piloti ili Piloni, kaka bre Nikola Skobaljic, na Trgu grada Leskovca, grada u kome je odrzano rodjendansko slavlje nas SNS-ovaca, ima da bude, ili nas nece biti, spomenik, naravno velelepni, naseg dragog, naseg voljenog, nejveceg srpskog sina, na vjek i vjekova, jedinog i najpametnijeg u istoriji srpskog naroda – NASEM ACIKI! Posle Staljingradske bitke, kad umuknu rafali, kad prestanu bombe da padaju i kada Pecurka zavrsi posao, sto preteknu, ce nasem voljenom i mnogo stradalnom predsedniku Aleksandru Vucicu podici spomenik. Ogroman, veci od Hisara – ili tu negde, da ne preteramo u nosoj SNS -ovskoj skromnosti, ali ne mermerni ili granitni nego od livenog celika dobijenog od ostataka unistenih neprijateljskih tenkova i ostalog hladnog oruzja. Ogroman Trg, sa zavrsetkom radova oko 2500. godine, a na njemu nas presednik na konju koji podskakuje, izliven u celicnom prijateljstvu – nas i Kineza – oko 3 milijarde. Opa, Bato! To je zelja nas SNS-ovaca, nas vlazni san, nasa ljubav u celiku. Nas, Leskovcana i Njega – nase Sunce – u praskozorju srpske Apokalipse.
Moj naklon poštovani profesore.
Nadam se da ste dobro i zdravo, i znajte da nedostajete.
Samo to neki nećemo da Vam priznamo. ?
E svaka ti je ka u Njegoša. Krenuše mi suze na oči. A što se spomenika našem voljenom Akici tiče ja mislim da treba da budw visok da se vidi iz cele Srbije.
Slusajte gospodjo autorka gornjeg teksta, jako lepo pisete i puniste ideja. Normalnih ideja. Ono sto me hrabri i komentari napisani ispod teksta su od visoko intelegentnih ljudi. Onih ljudi koji osecaju sta sarlatan, samohvalisuci se radi Srbiji. Vi ste moj omiljeni portal i svestan sam da je resenje samo ,,treci nacin,,.
Ja sam u samom startu pisao protiv trga, jer sam ZNAO da će uništiti zelenilo koje smo imali i koje NEĆE nadoknaditi.
E sad izvolte! Pa ispod pilona u hladovinu.
Bar će biti zanimljivo: „Aj se nađemo kod onuj papilotnu!“
Ja bih volela da da je na trgu spomenik Stefana Nemanje, ipak je Stefsn Nemanja dobio Duboćicu od Vizantijskog cara, ako se ne varam! A spomenik Nikole Skobaljića na konju sa mačem bi možda trebao da se postavi na ulaz u Leskovcu!
Kad shvatite razliku izmedju trgova i parkova sa puno zelenila tad se upustite i krenite sa komentarisanjem.
pilon će u stvari biti falus kojim će faraon pokazati koliko te ceni ti obični narode.
Jel sve desetke imate na fakultet.