Zbog nelegalne seče nestaju hiljade hektara šume, najviše krivičnih prijava u Leskovcu, Vranju, Nišu

Foto: Arhiva Jugmedie

Najviše otkrivenih za ova krivična dela evidentirano je na teritorijama područnih policijskih uprava u Vranju, Leskovcu, Nišu, Zaječaru i Novom Sadu, navode za „Politiku“ iz Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine.

Policijski službenici su od početka godine do kraja avgusta podneli 316 krivičnih prijava protiv 253 osobe za izvršenih 317 šumskih krađa u našoj zemlji, podaci su MUP-a Srbije dostavljeni „Politici”.

U Srbiji godišnje nestanu hiljade hektara šuma

Šumokradice su pod budnim okom policije i inspektora na teritoriji cele zemlje, a iz MUP-a apeluju na građane koji su trpeli štetu da prijave slučajeve nadležnoj policijskoj upravi kako bi inspektori u najkraćem roku uhvatili i procesuirali osumnjičene.

U opštini Kuršumlija, situacija je kompleksnija.

Oko administrativne linije sa Kosovom, zbog upada naoružanih bandi šumokradica sa kosovske strane, i malobrojni meštani koji su tu ostali svakodnevno strahuju i za svoju bezbednost. Nelegalna seča šuma u Kopnenoj zoni bezbednosti izražena je već godinama, a pripadnici MUP-a koji rade u područjima tih policijskih uprava imaju ozbiljan problem sa pustošenjem šuma i šumokradicama. Na ovom terenu ugrožena je i firma „Srbijašume” koja održava šumske predele.

Prema raspoloživim podacima, prošle godine je u Srbiji ilegalno isečeno 19.205 kubika drveta i to najviše ogrevnog lišćara – 11.722 kubika. Šumokradice su 2021. bile najaktivnije u regionu južne i istočne Srbije gde je bespravno posečeno 14.380 kubika, dok je u regionu Šumadije i zapadne Srbije nelegalno oboren 3.961 kubik drveta.

Zbog pustošenja šumskog fonda štetu trpi i budžet Srbije, ali i ekologija naše zemlje.

Zakon o šumama i Krivični zakonik predviđaju stroge sankcije za šumokradice. Tako su za pustošenje šuma ili šumsku krađu zaprećene novčana i kazna zatvora od jedne do tri godine, u zavisnosti od količine oborenog drveta.

U članu 275 zakonika piše da ko radi krađe obori u šumi, parku ili drvoredu jedno ili više stabala, a količina oborenog drveta je veća od jednog kubnog metra, kazniće se novčano ili zatvorom do jedne godine.

Ako je delo učinjeno u nameri da se oboreno drvo proda, ili ako je količina oborenog drveta veća od pet kubnih metara ili ako je delo izvršeno u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili drugoj šumi sa posebnom namenom, učinilac će biti kažnjen novčano ili zatvorom do tri godine.

Prema Zakonu o šumama, novčane kazne za bespravnu seču su od 10.000 do 3.000.000 dinara, u zavisnosti od toga da li šumu seče fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice.

Prema Nacionalnoj inventuri šuma Republike Srbije iz 2009. godine ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.400 hektara što je 29,1 odsto od ukupne površine teritorije Srbije. Od toga u državnom vlasništvu je 1.194.000 hektara ili 53 odsto, a u privatnom 1.058.400 hektara ili 47 procenata, navodi se na sajtu „Srbijašume”. Šumovitost Srbije od 29,1 odsto bliska je svetskoj koja iznosi 30 procenata, a znatno je niža od evropske koja dostiže 46 odsto. Šumovitost u našoj zemlji približna je sa šumovitošću Rumunije (28 odsto), Španije (28,8), Francuske i Grčke (27,9).

Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom.

Uvećanje šumovitosti u odnosu na referentnu 1979. iznosi 5,2 procenta, što je svakako imalo pozitivan uticaj na stanje i kvalitet životne sredine u celini, piše na sajtu „Srbijašume”. Površina šuma u Srbiji u odnosu na broj stanovnika iznosi 0,3 hektara po stanovniku.

Na meti kradljivaca i drva za ogrev

Od prošlog do ovog septembra sve je drastično poskupelo, pa i drva za ogrev. Kubik je pred kraj prošlog leta koštao oko 50 evra u proseku dok mu je trenutna prosečna cena oko 10.000 dinara (od 8.000 do 12.000). Zato i ne čudi porast broja ilegalne seče šuma, a pre desetak dana je čak zabeležen i slučaj krađe drva iz školskog dvorišta.

Ovu „akciju” izveli su tinejdžeri, jedan 18-godišnjak i trojica 16-godišnjaka iz Vranja, protiv kojih je policija podnela krivične prijave. Oni su iz dvorišta dve osnovne škole u tom gradu ukrali spremna ogrevna drva. Kako navode iz policije, tinejdžeri su prvo u noći između 12. i 13. septembra ukrali drva, skladištena ispred kotlarnice, iz jednog školskog dvorišta, a u noći između 14. i 15. septembra i iz dvorišta druge osnovne škole. Drva su nađena i vraćena školama.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 Komentara
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Toma
25.09.2022. 11:09

Najveci lopovi su i sumari jer su podmitljivi u selo cukljen8k… u leskovack8 region a i ovi sto vuku drva kupe jednu povrsinu i onda se krade na veliko mafija sumska

Ja sam budjavi ljiga
25.09.2022. 14:58
Odgovor za  Toma

Poštovani Tomo,nema potrbe za nervozom.Zašto?
Evo,zašto?!!
Mi živimo u okupacionoj diktaturi,u režimu gde su laž,nekultura,korupcija i kriminal tz.četiri stuba države.
Spominjete šumare i matrapaze kao direktne počinioce kradje.Možda,ali ako je tako,oni idu logikom,ako mogu oni gore,onda možemo i mi dole.Tomo u ovoj državi sve može samo da se diktator i njegovi seizi ne prozivaju ili ne daj Bože da se protestuje protiv 4 stuba režima.
„Kakav je domaćin,takva su i čeljad“.
Dokle?
Dok okupatori odande,ne zasite svoje gu…ce.
Mada,kako su alavi,ne vidim kraj.
Možda neki gvozdeni puk,al’ to je nezakonito,možda izborima al’ oni kradu glasove,možda demostracijama,al’ oni imaju svoje batinaše,možda…možda
Mora da postoji „treći način“,samo ga treba pronaći.