OTVORENA NOVA POSTAVKA NARODNOG MUZEJA  – LESKOVAC SRPSKI MANČESTER

Srpski Mančester i leskovačka čaršija muzeološki prikazani na originalan i moderan način

Nova postavka Narodnog muzeja je spoj tradicionalnog i modernog, odnosno, kultruno nasleđe Leskovca predstavljeno je na veoma savremen način, kako tekstom i slikom, tako i savremnim tehnologijama, a posebno sam oduševljena što se pri tom mislilo na mlade i decu. Ovo je ocena nove postavke Narodnog muzeja „Leskovac – sprski Mančester (1878 – 1941)“ od strane muzejskog stručnjaka Danijele Vanušić, pomoćnik ministra kulture i informisanja za zaštitu kulturnog nasleđa, koja je presekla crvenu traku i otvorila vrata za posetioce.

Ona je u izjavi juGmedii rekla da je postavka o srpskom Mančesteru slična sa nekim drugim novim muzejskim postavkama u Srbiji, ali samo po inovativnosti.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

„U svemu ostalom je specifična i vrlo originalna i zaista odslikava Leskovac kao jednu varoš, način na koji se razvijala i njen duh, onaj koji Leskovčani poseduju“, kazala je.

Tim koji je pripremao ovu postvku, zaista je uspeo da oživi stari Leskovac na prostoru od 275 kvadrata na prvom spratu muzejskog zdanja u centru Leskovca.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Na ulazu sa leve i desne strane je prikaz s detaljima koju stvaraju atmosferu života dve porodice posle odlaska Turaka iz ovih krajeva, jedna je iz grada, druga iz sela. Zatim se nižu zanati kojima se ondašnje stanovništvo bavilo, od gajtana do engleskog štofa, od kasabe do industrijske varoši, pa dalje do razvoja čaršije i njenog života, koja između 1930. i 1941. godine poprima izgled modernog evropskog grada.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Autori postavke uspeli su, zapravo, da nateraju posetioca da oseti atmosferu Ulice Kralja Patra, atmosferu tadašnjeg Leskovca, koju su i duhom i delima uspostavili baš evropski đaci, sinovi bankara, trgovaca i industrijalaca, a kojima je posvećen veliki prostor.

Ono što posebno fascinira jeste mogućnost da se vizuelno zakorači u vremeplov jeste aplikacija „Leskovac – srpski Mančester“ koja može da se skine sa Google Play-a ili sa IOS prodavnice. A kako to izgleda pokazuje za čitaoce juGmedie, Jelena Radović, etnolog u leskovačkom muzeju.

Posebnu pažnju Leskovčanki privukle su i haljine koje su se u tom vremenskom rasponu nosile žene, od kraja 19. veka do 1937.godine. I sve su originalne.

„Na početku vidimo anteriju i paftu (pojas p.n) kojom su žene pokazivale ekonomski i socijalni status porodice, a dimije su tragovi osmanskog carstva na našem prostoru. Na drugoj figuri vidi se toaleta koja je kobinovana s evropskom i tradiconalnom nošnjom. Vidi se, zapravo tepeluk, libade u kombinaciji sa modernom suknjom evropskog stila, opet u kombinaciji sa ćenarom i brošem. Vidimo i venčanicu iz 1910.godine Katarine Kaje Miljković, koju je nosila na svom venčanju, a pored su cipele njenog supruga takođe nošene na venčanju. Poslednja u nizu haljina je haljina Leskovčanke Zagorke Stoilković, kupljene u Parizu 1937.godine, koju je nosila na venčanju sestre njenog supruga Vere Grbić“, objašnjava Radovićeva i sama obučena u toaletu koja se nosila između dva rata u Leskovcu.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Inače, otvaranje nove postavke proteklo je u prisustvu velikog broja Leskovčana, bez prisustva predstavnika vlasti, iako je lokalna samouprava u nju uložila 5 od ukupno 22 miliona dinara, verovatno zbog toga što je ovaj veliki događaj za grad na Veternici pao u vreme predizborne tišine.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Direktorka muzeja Mira Ninošević rekla je pre otvaranja da je nova postavka rezultat dugogodišnjeg rada kustosa, dizajnera, konzervatora, dokumentarista, lektora, prevodioca, umetnika van muzeja, tehničke službe mezeja i ostalih zaposleni u ovoj renomiranoj kulturnoj ustanovi.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

„Ja im na tome čestitam jer znam koliki su napori i posvećenost uložili u realizaciji postavke“, kazala je i zahvalila se svima koji su učestvovali na projektu.

Osnovni zadatak postavke bio je, rekla je, da se sveobuhvatno i tematski prikaže život Leskovca u njegovom jednom od najznačijnijih perioda.

„Period kada se grad oslobođa viševekovnog ropstva pod Osmanlijama i vraća u svoju prirodnu maticu, pa do početka Drugog svetskog rata. Oslobodivši se od Osmanlija, Leskovac pripojen Srbiji, kreće u transformaciju, odbacivanjem ljušture orijentalne turske kasabe izrastanja u novi moderan grad, sa dosta elemenata njemu bliže evropske civilizacije, ali ne odričući se sopstvene kulture i duhovne matice. Odatle počinje naša, muzjeskim sredstvima, ispričana priča u postavci koju danas otvaramo“, kazala je između ostalog Ninoševićeva, idejni tvorac ove postavke.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Otvaranje je obogaćeno i citatima „tatka na narod“, odnosno, poslanika Todora Toše Tonića iz Leskovca, u interpretaciji glumca Dragana Bože Marjanovića.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

A na videu dole možete videti kako izgleda nova postavka „Leskovac – sprski Mančester (1878 – 1941)“

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

10 komentara

  • rado bi se vratila u ono vreme..bilo bolje

    • U vreme zemljanih podova, grejanja na mangale, sa trovanjem ugljen monoksidom, i ogromnom smrtnošću dece?
      Neka hvala, koliko god da smo otišli psihički u aut, ljudsko društvo u ukupnom zbiru ipak napreduje.

  • Slicna kao stara postavka, sa primesama tableta, televizora, gletovanih zidova i potrosenih para. Sa novom postavkom ocekujemo i novog direktora, bez koga ne bi bilo ove postavke!

  • Odlično osmišljeno i urađeno. Lepo je videti i nešto ovako.

  • Kulturu niko ne komentariše. Samo politika. Zato smo tu gde smo.

  • Ti li si video? Majke ti?

  • Konacno da Leskovac prikazemo kao Srpski Mancester, kakav je bio i ukoliko bude pameti, kakav moze biti ako se uzdamo u sebe i svoje znanje i potencijale.

  • Kultura u Leskovcu zivi… Ovakvih manifestacija u nasem gradu ima dosta sto je ya svaku pohvalu. To su vrednosti koje treba negovati. Bravo za Leskovac!

  • „Kulturo, eve me“ !!! 🙂

  • Ono što je uradio Mihajlo Babamilkić predsednik leskovačke opštine, u više navrata je za novelu. Leskovac je zaista, doživeo procvat u pravom smislu te reči, u trgovini, zanatima, i s pravom nosi epitet Mali Mančester. Treba da smo ponosni na naše pretke i Leskovčane, i ova generacija ljudi iz Narodnog Muzeja je uspela juče da nam dočara duh, prohujalog vremena. Hvala im na tome.

vaš komentar