Žak Konfino, čovek koji je zauvek zadužio rodni Leskovac, u filmu Petra Ristovskog biće oživljen kao mladi istraživač i avantursita

Jedan od najznačajnijih Leskovčana, koje bi istorija trebalo da slavi i pokloni im mnogo veći značaj i uvažavanje nego što ga imaju danas, zasigurno je doktor Žak Konfino – naučnik i pisac koji je svom rodnom gradu pre sto godina obezbedio prvi rendgen aparat, otvorio prvu privatnu bolnicu u Leskovcu i formirao Narodno pozorište u gradu na Veternici.

Junak svog doba biće oživljen i u novom igranom filmu mladog reditelja Petra Ristovskog “Bilo jednom u Srbiji” o “zlatnom dobu” Leskovca, a njegov lik tumačiće mladi leskovački glumac Filip Radivojević.

“U filmu Žak konfino uživa u istraživanju, analiziranju svega… Koliko u analizi ljudske psihe, toliko i u nalazili svakog problema. Vrlo je analitičan i metodičan. On je svestrani naučnik, alhemičar, avanturista. Kao mladić jevrejskog porekla odlično poznaje bonton i manire. Puši tanku lulu… Testira nove lekove najpre na sebi kad god za to ima priliku. Referenca za ovaj lik mi je bio Robert Downey Jr. kao Šerlok Holms u filmu Guya Ritchieja. Sigurno je da će Zak konfino u ovom filmu biti jedan od retkih tarantinovksih likova u celom projektu”, kaže za juGmediu Radivojević.

autor fotografije: Netz Visuals

PROČITAJTE VIŠE:


Počelo snimanje filma u Grdelici, na setu i glumac Dragan Petrović Pele – VIDEO

Radnička ulica u Grdelici obojena za potrebe filma, pogledajte prve snimljene kadrove sa seta – FOTO

Leskovčani i Vlasotinčani će videti film i pre zvanične premijere

Miki Manojlović se pridružio ekipi filma “Bilo jednom u Srbiji”

Film o vremenima kad se vrednovala tuđa muka i cenilo poštenje

FOTO PRIČA U Leskovcu pala prva klapa filma „Bilo jednom u Srbiji“


Doktor Žak Konfino (Leskovac 1892 — 1975) bio je lekar i pisac, jedan od najpoznatijih i najviđenijih Leskovčana svoga doba. Objavio je desetak knjiga, pripovedaka, romana i pozorišnih dela.Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu da bi se krajem XVIII i početkom XIX veka doselili u Leskovac, gde se Žak i rodio 22. juna 1892.

Otac mu je bio limar a majka prva moderna krojačica u tadašnjoj varošici. Studirao je medicinu u Beču (1910 – 1914.) i Bernu (1916 – 1918), gde je završio studije. U toku Prvog svetskog rata služio je kao lekarski pomoćnik u Valjevu i Leskovcu i sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju.

U rodnom gradu proveo je period od 1920 do 1936. godine kao lekar, a nakon toga prešao je u Beograd, gde je otvorio privatnu ordinaciju kao stručnjak za lečenje astme i rendgenologiju. Zahvaljujući Konfinu, Leskovac je 1924. godine dobio prvi rendgen aparat koji je on instalirao u svojoj privatnoj ordinaciji. Bio je aktivan učesnik u procesu formiranja gradskog pozorišta 1926. godine. Dve godine kasnije, zajedno sa doktorom Deklevom, otvorio je prvi privatni sanatorijum u Leskovcu.

Godine 1936. odlazi iz rodnog Leskovca za Beograd prethodno predavši svoj deo Sanatorijuma dr Dušanu Deklevi. Dekleva je u Sanatorijumu radio do 1948. godine kada je Sanatorijum nacionalizovan za potrebe ginekološko-akušerske službe. Sada je to zgrada Muzičke škole ,,Stanislav Binički’’ posle preseljenja porodilišta (1973) u zgradu novosagrađene bolnice.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Za sns glumca mora da ima mesta u filmu. Da se isplate one sramotne reklame

  • Kao i tada, i u danasnjim vremenima žive ljudi koji stvaraju i svojim radom i delom zaslužuju pažnju. Nazalost, vecinu njih ne interesuje vladajuca stranka.

vaš komentar