Jedan od najznačajnijih Leskovčana, koje bi istorija trebalo da slavi i pokloni im mnogo veći značaj i uvažavanje nego što ga imaju danas, zasigurno je doktor Žak Konfino – naučnik i pisac koji je svom rodnom gradu pre sto godina obezbedio prvi rendgen aparat, otvorio prvu privatnu bolnicu u Leskovcu i formirao Narodno pozorište u gradu na Veternici.

Junak svog doba biće oživljen i u novom igranom filmu mladog reditelja Petra Ristovskog “Bilo jednom u Srbiji” o “zlatnom dobu” Leskovca, a njegov lik tumačiće mladi leskovački glumac Filip Radivojević.

“U filmu Žak konfino uživa u istraživanju, analiziranju svega… Koliko u analizi ljudske psihe, toliko i u nalazili svakog problema. Vrlo je analitičan i metodičan. On je svestrani naučnik, alhemičar, avanturista. Kao mladić jevrejskog porekla odlično poznaje bonton i manire. Puši tanku lulu… Testira nove lekove najpre na sebi kad god za to ima priliku. Referenca za ovaj lik mi je bio Robert Downey Jr. kao Šerlok Holms u filmu Guya Ritchieja. Sigurno je da će Zak konfino u ovom filmu biti jedan od retkih tarantinovksih likova u celom projektu”, kaže za juGmediu Radivojević.

autor fotografije: Netz Visuals

PROČITAJTE VIŠE:

Počelo snimanje filma u Grdelici, na setu i glumac Dragan Petrović Pele – VIDEO

Radnička ulica u Grdelici obojena za potrebe filma, pogledajte prve snimljene kadrove sa seta – FOTO

Leskovčani i Vlasotinčani će videti film i pre zvanične premijere

Miki Manojlović se pridružio ekipi filma “Bilo jednom u Srbiji”

Film o vremenima kad se vrednovala tuđa muka i cenilo poštenje

FOTO PRIČA U Leskovcu pala prva klapa filma „Bilo jednom u Srbiji“

Doktor Žak Konfino (Leskovac 1892 — 1975) bio je lekar i pisac, jedan od najpoznatijih i najviđenijih Leskovčana svoga doba. Objavio je desetak knjiga, pripovedaka, romana i pozorišnih dela.Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu da bi se krajem XVIII i početkom XIX veka doselili u Leskovac, gde se Žak i rodio 22. juna 1892.

Otac mu je bio limar a majka prva moderna krojačica u tadašnjoj varošici. Studirao je medicinu u Beču (1910 – 1914.) i Bernu (1916 – 1918), gde je završio studije. U toku Prvog svetskog rata služio je kao lekarski pomoćnik u Valjevu i Leskovcu i sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju.

U rodnom gradu proveo je period od 1920 do 1936. godine kao lekar, a nakon toga prešao je u Beograd, gde je otvorio privatnu ordinaciju kao stručnjak za lečenje astme i rendgenologiju. Zahvaljujući Konfinu, Leskovac je 1924. godine dobio prvi rendgen aparat koji je on instalirao u svojoj privatnoj ordinaciji. Bio je aktivan učesnik u procesu formiranja gradskog pozorišta 1926. godine. Dve godine kasnije, zajedno sa doktorom Deklevom, otvorio je prvi privatni sanatorijum u Leskovcu.

Godine 1936. odlazi iz rodnog Leskovca za Beograd prethodno predavši svoj deo Sanatorijuma dr Dušanu Deklevi. Dekleva je u Sanatorijumu radio do 1948. godine kada je Sanatorijum nacionalizovan za potrebe ginekološko-akušerske službe. Sada je to zgrada Muzičke škole ,,Stanislav Binički’’ posle preseljenja porodilišta (1973) u zgradu novosagrađene bolnice.